Rasejanju treba podrška matice
Cilj foruma i Pokreta ROD je da pokrene sve rodoljube iz rasejanja i otadžbine, da ujedine demografsku i ekonomsku snagu srpstva, izbrišu razlike i nesuglasice i na pijedestal otadžbine stave sve resurse i znanja radi odbrane nacionalnih interesa. Mnogi učesnici su naveli da državne institucije nemaju dovoljno sluha za potrebe rasejanja i da je cilj Pokreta ROD da se to promeni.
Dragan Stanojević, predsednik Pokreta ROD, naglasio je da su se okupili legitimni predstavnici srpskog rasejanja, ljudi koji imaju poverenje naših zajednica.
- To je bitno da znate, jer se pojavljuje sve više, rekao bih, lažnih pokreta koji se predstavljaju kao zaštitnici dijaspore, iako nemaju nikakve veze sa dijasporom. Danas se donose sudbonosne odluke za budućnost naše otadžbine, ali nas, pet milona Srba u rasejanju, niko ne pita za mišljenje. Zato smo mi na bazi Skupštine dijaspore rešili da se ujedinimo i stvorimo Pokret ROD u kom su rodoljubi koji su godinama na prvoj liniji odbrane srpstva. Pored naše borbe na društveno-političkom polju u Srbiji, mi za cilj imamo i obezbeđenje logistike potencijalnim srpskim političarima koji mogu i žele da se aktiviraju u domicilnim državama - naveo je Stanojević.
Željko Vraneš, delegat za Englesku ističe da je jedan od prioriteta borba za status nacionalne manjine u onim državama gde je to moguće.
- Moramo i da se borimo za očuvanje našeg jezika. Svedoci ste da država Srbija daje najbolje uslove stranim investitorima, a dijasporu ne tretira na isti način. Zdušno podržavamo projekat kupujmo srpsko, da bi time pomogli našu privredu i brendiranje srpskih proizvoda - naveo je Vranješ.
Naš poznati privrednik iz Francuske Vidoje Purić govorio je o problemima koje je imao kao investitor u Srbiji, a Stane Ribič, predsednik srpske zajednice u Slovačkoj, rekao je da je ovo okupljanje dokaz ljubavi prema matici.
- Imali smo Skupštinu dijaspore koja je apsolutno marginalizovana. Mi smo uspeli da se izborimo da Srbi u Slovačkoj dobiju status nacionalne manjine.Ta borba je trajala tri godine i niko u to nije verovao, ali smo uspeli. Tražio sam da nam država Srbija pomogne po tom pitanju, ali oni nisu bili spremni - rekao je Ribič.
Bleki Stojković, iz Danske (bio kandidat za načelnika opštine u Danskoj) istakao je da treba privući mlade i boriti se da oni ne izgube naš identitet, ali i naveo loš izborni sistem u matici koji marginalizuje dijasporu.
Dragan Pajić, preduzetnik i odbornik iz Loznice je upoznao učesnike foruma sa biroktratskim problemima na koje investitori mogu na naiđu.
Ministarstvo u Banjaluci
Jedan od osnivača pokreta i domaćin foruma Dragiša Vasiljević je istakao Mladena Filipovića, predstavnika Republike Srpske kao dobar primer saradnje sa dijasporom.
Filipović je zahvalio na pozivu i dao podršku ciljevima za koje se zalaže Pokret ROD.
- Milorad Dodik i Željka Cvijanović su prepoznali značaj dijaspore tako da će biti formirano Ministarstvo dijaspore što govori o našem odnosu prema rasejanju. Tu će od velikog značaja biti i vaše znanje, potencijal i mogućnosti. Vrata Predstavništva RS su vam uvek otvorena - naglasio je Filipović.
Nova Varoš dobar primer
Poseban gost foruma bio je Rade Vasiljević, predsednik opštine Nova Varoš, koji je prezentovao investicioni i turistički potencijal svog regiona. Naveo je konkretne primere pomoći investitorima, što je oduševilo okupljene koji su izrazili želju da posete tu opštinu. Najveći aplauz Vasiljević je dobio kad je rekao da porodicama izdvajaju od 100.000 čak do 500.000 dinara (550 - 2.700 evra) za svako novorođeno dete.
Za manastir 6.420 evra
Posle održanog foruma KUD "Knez Lazar" iz Gmundena je sa gostima iz društava - SK "Nikola Tesla", Zavičajno kolo, Mlava i Gornjak i orkestrom Andrije Jovanovića (koji se odrekao honorara) organizovao humanitarnu zabavu. Prota Nikola Pantić i arhimandrit Aleksej Bogičević, iguman manastira Bošnjane blizu Varvarina, koji je posvećen svetom apostolu Luki, besedama su razgalili srca svima. Na zabavi je za obnovu manastira prikupljeno 6.420 evra, koje je predsednik kluba Srđan Josijević, dan kasnije posle liturgije u crkvi, predao starešini manastira.