Sud ugasio nadu u pravdu
- Kako ćemo se osećati nego potpuno poniženo?! Ne mogu da se pomirim sa tim, ali mora se dalje živeti - kaže kratko Aleksandar Lončarević, nekadašnji žitelj sela Zalazje, koje je posle upada snaga pod komandom Nasera Orića 1992. godine potpuno zatrto.
Lončarević je tada imao sreće da preživi. Njegov rođeni brat Tomo nije. Do danas niko nije odgovarao ni za njegovu, ni smrt ostalih meštana ovog i ostalih srebreničkih sela u kojima je bilo Srba. Ipak, dva dana posle izricanja presude, u Srebrenici je mirno.
- Nije bilo slavlja Bošnjaka, ni naših protesta na ulici. Svi smo svesni da je to politička odluka koja nema veze sa istinom, a pritom smo osuđeni da živimo jedni s drugima i nikome ne odgovaraju problemi - kaže Branislav Vasiljević, predsednik Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila iz Srebrenice.
Provokacija je, kako kaže, bilo tokom i posle izricanja presude u Sarajevu.
- Da smo kojim slučajem mi uneli ispred suda srpske zastave, verovatno bi bilo krvi, ali muslimanima je bilo dozvoljeno da uđu i sa ratnim zastavama i sa transparentima podrške Oriću. Dočekali su ga kao pravog oslobodioca uzvicima "Alahu ekber". Nama Srbima su dovikivali da nije trebalo ni da dolazimo, neki su nas psovali, a drugi uzvikivali "Alahu ekber" - priča Vasiljević.
Većina porodica žrtava je očekivala da će ponovno suđenje doneti pravdu i spokoj ubijenima, posebno što je zaštićeni svedok detaljno ispričao sve o ubistvu trojice zarobljenih Srba.
- Dva ili tri dana pre izricanje presude od nekih novinara saznali da će biti oslobođen i tu su već splasnule sve naše nade, ali i dalje nismo verovali da to nije moguće. Ova presuda je pokazala da je Bosna danas gora od Divljeg zapada i da tu pravde za Srbe više nema - ogorčen je Vasiljević kome su u Zalazju stradala dva brata.
Ovo je jedno od tri sela (Zalazje, Lolići i Kunjerac) koja su Orićeve snage 1992. sravnile sa zemljom.
- Drugog brata sam pronašao 20 godina kasnije zahvaljujući DNK analizi koštane srži. Pronašli su mu samo nekoliko kostiju, ni glave ni trupa.
Radetu Cvijetinoviću, meštaninu Zalazja, Orićeve snage ubile su sestru Radinku pre 26 godina:
- Radila je kao kuvarica u rudniku, hranila 1.300 rudara i svi su je u Srebrenici znali i voleli. Niti je imala puške, niti se borila. Ubili su je na kućnom pragu samo zato što nosi srpsko ime. Za ovaj zločin nikada nije vođena ni istraga.
Radojka Filipović, predsednica Opštinske organizacije porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Bratunca, kaže za "Vesti" da se porodice više neće oglašavati:
- Već 26 godina pričamo i plačemo o našim najmilijima, a s presudom Oriću smo shvatili da za nas nema ni prava ni pravde i da će na sličan način da prođu i sva preostala suđenja odgovornima za zločine nad Srbima. Nažalost, ovakva presuda je posledica srpskog nejedinstva i činjenice da su naši političari do sada uvek reagovali. Vreme je da krenu u akciju jer ovo je očigledno političko, a ne pravno pitanje.
Srpsko nejedinstvo
- Kada je prošle godine Orić prvi put oslobođen, tadašnji predsednik Srpske, Milorad Dodik je organizovao sastanak na koji smo pozvani i mi, ali i opozicija i svi srpski predstavnici iz institucija BiH. Bila sam na tom sastanku na koji se niko iz tih institucija ili opozicije nije odazvao. Pa kakvu sliku smo time poslali već da smo međusobno posvađani i oko osnovnih stvari - veruje Radojka Filipović.
Nagrađeni za zločine
Vojin Pavlović iz Udruženja Istočna alternativa poručio je predstavnicima Srba u zajedničkim institucijama BiH da se Srbi nisu borili za takvu državu.
- Poručujem svima koji poštuju ovakvu BiH da ovakva država ne zaslužuje da postoji i da se oni koji su ginuli i stvarali Srpsku nisu borili da svaki Srbin bude osuđen za zločin, a svaki musliman bude nagrađen za zločine - navodi Pavlović.