Usvojena Rezolucija o Srbiji
Protiv je bilo 85, a uzdržanih 47 poslanika.
Normalizacija odnosa sa Kosovom ponovo je naznačena kao ključna za dalji napredak Srbije.
Rezolucijom se ukazuje na potrebu jačanja reformi posebno u oblasti vladavine prava, a
Rezolucija o Srbiji u osnovi ima izvešataj izvestioca Evropskog parlamenta Dejvida Mekalistera.
On je ove godine težište stavio na pet oblasti: ekonomski rast, vladavinu prava, medijske slobode, dijalog sa Kosovom i rad Parlamenta Srbije.
Srbija je i ove godne najviše pohvala dobila na račn sprovedenih ekonomskih reformi, jačanja privrednog rasta i makroekonomske stabilnosti.
Naviše pažnje i ovoga puta Evropski parlament dao je oblasti vladavine prva u Srbiji uz konstatciju da je napredak u toj oblasti ključan za celeokuni napredak Srbije ka članstvu u EU.
Posebno se instira na nezavisnosti pravosuđa, jačoj borbi protiv korupcije i organzovanog kriminala kao i na obezbeđivanju uslova za medijske slobode i slobodu izražavanja.
Evropski parlament pohvalio je Srbiju za konstruktivne bilateralne odnose u regionu, ali i naznačio važnost normalizacoje odnosa sa Kosovom.
Srbija se poziva na primenu svih do sada postignutih sporazuma u okviru dijaloga Beograda i Prištine, pri čemu se posebno insistira na formiranju Zajednice srpskih opština.
Naglašava se važnost ubrznja ”nove faze dijaloga” koja se se odnosi na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa Srbije i Kosova kroz ”definisani pravno obavezujući sporazum”, a od Evropske službe za spoljne poslove traži se ocenjivanje rada obe strane u procesu ispunjavanja obaveza.
Rezolucija o Srbiji ove godine ima istovetan deo teksta kao i Rezolucija o Kosovu u kome se naglašava se ”multietničku prioroda i Kosova i Srbije” kao i činjenicu da ”etnički homogene države ne bi trebalo da budu cilj u regionu”.
"Podržava se dijalog kome posreduje EU kao okvir za postizanje sveobuhvatnog dogovora između Srbije i Kosova. Samatra se da svaki sporazum može biti prihvatljiv samo ako je obostrano usaglašen, uzima u obzir ukupnu stabilnost regiona i međunarodno pravo", stoji u testu obe Rezolucije.
I ove godine Evropski parlament pozvao je Srbiju da više usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa politikom EU ”uključujuči i politiku prema Rusiji”.
Izvestilac Evropskog paralmenta za Srbiju Dejvid Mekalister je povodom usvajnja Rezolucije o Srbijji poručio da je zemlja na predovala na svom evropskom putu i da postoji široka podrška među evropskim parlamentarnim grupama za put Srbije ka članstvu u Uniji.
"Srbija će se pridružiti EU kada bude spremna, nadam se pre nego kasnije. Ta spremnost zavisi od nastavka reformi i nastavka politike dobrosusedskih odnosa i pomirenja iako razumem da nije lak trenutka u odnosima Beograda i Prištine zbog odluka donetih od strene Prištine", poručio je Meklaister.
Učestvujući u debati koja je prethodila usvajanju Rezolucije o Srbiji evropski komesar za pregovore o pristupanju Johane Han takođe je označio rešavanje koosvskog pitanja i vladavinu prvava kao ključne na EU putu Srbije.
"Srbija je usvojila važne mere u oblasti vladavine prva i sprovela neophodne institucionalne refome. Ipak kašnjenja se gomilaju u mnogim oblastima, a konkretne rezulatate je teško prikazati", ocenio je Johanes Han.
On je pozvao na jači napredak u oblasti reforme pravosuđa, u borbi protiv korupcije, kao i u zaštiti fundamentalnih prava, uključujući i medijske slobode. Evropski komesar je ocenio da je EU najznačajniji partner Srbije i pozvao vlasti u zemlji da građanima jasnije predstave evropske vrednosti kao i dobrobiti i obaveze koje proističu iz članstva u EU. Rezolucije Evropskog parlamenta nemaju obavezujući karakter ,ali služe ako važne političke smernice zemljama koje se nalaze na putu evrointegracija kao i zemljama članicama EU.