EU udara na Turski tok

Dokument je dat na razmatranje i glasanje u okviru plenarne sesije Komiteta za spoljne poslove. U projektu rezolucije čiji je tekst već utvrđen u Komitetu nalazi se i poziv Beogradu da razvije energetsku politiku tako da smanji zavisnost od ruskog gasa.

Srbija je mali potrošač koji godišnje uveze dve milijarde kubnih metara ruskog gasa (Bugarska sa takođe sedam miliona stanovnika troši 4,8 milijardi). Kao što su "Vesti" pisale, deonica Turskog toka po dnu Crnog mora završena je prošle nedelje, a ruski energetski gigant Gasprom opredelio je dalju trasu kroz Bugarsku, Srbiju, Mađarsku i Slovačku.

Bugari ulažu 1,5 milijardi evra

Reč je o trasi kojom je trebalo da ide Južni tok, od čega je Bugarska odustala 2014. godine pod američkim pritiskom. Ovog puta, bugarska ministarka energetike Temenuška Petkova izjavila je da je ta zemlja spremna da učestvuje. Deonica Turskog toka preko bugarske koštaće 1,5 milijardi evra, a državna kompanija Bulgartransgaz narednog meseca zakupiće buduće kapacitete.

I direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je da se Srbija priprema za izgradnju Turskog toka i da se sve radi u skladu s evropskim pravlima. On je kazao da je od Agencije za energetiku Srbije već zatražena dozvola za izgradnju Turskog toka i da je sada taj projekat pred Energetskom zajednicom koja ima rok od 60 dana da se izjasni.

Spremni i Mađari i Slovaci

Prema Bajatovićevim rečima, ovaj projekat se razlikuje od Južnog toka koji se realizovao na osnovu međudržavnog sporazuma. Sada se sve radi se po srpskom Zakonu o energetici koji je u sebe implementirao sva pravila Trećeg energetskog paketa EU. Bajatović kaže da su papiri tako urađeni da odluka Energetske zajednice ne može biti negativna.

- U suprotnom, to bi značilo da Severni tok dva do Nemačke ispod Baltičkog može da se gradi, a da zemlje jugoistočne Evrope nemaju takvu mogućnost - rekao je Bajatović.

Mađarska je prošlog meseca tražila od Brisela da se ne meša u projekat Turskog toka, a Slovačka državna kompanija je saopštila prošle da je spremna za prijem gasa iz Turskog toka.

Srbiji opet sankcije?

Energetska zajednica (EZ) bi na ministarskom sastanku u Skoplju mogla uvesti nove sankcije BiH i Srbiji.

Najteže sankcije mogu se očekivati zbog neispunjavanja obaveza iz Trećeg energetskog paketa u vezi sa gasnom politikom u BiH.

- Odluka je na ministrima da li će biti usvojene nove sankcije. O kojim tačno merama bi se moglo raditi, zasad ne možemo govoriti jer one još nisu objavljene - rekla je Barbora Pojner, portparol Sekretarijata EZ.

Ni Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine BiH, još ne zna o kojim sankcijama bi se moglo raditi.

- O predlogu mera zvanično još nemamo ništa. Tu su mere i za Srbiju i još neke zemlje. Znamo da je pitanje sankcija na dnevnom redu, a mi ćemo se boriti da ih ne uvedu - rekao je Šarović.
Izvor "Vesti" kaže da će se ukor odnositi na to što se u velikoj meri koristi prljava energija, odnosno ugalj u termoelektranama umesto gasa. Ali, i da bi moglo biti problema što ne postoji otvoreno tržište električne energije. Primedbe su i da Srbija ima nedopustivo nisku cenu struje.
Od Srbije se očekuje da delimično ili u celini privatizuje elektroprivredu, posle čega bi kupci podigli cenu struje za stanovništvo i privredu.

Dve cevi po dnu mora

Jedna cev Turskog toka kapaciteta od 14,8 milijardi kubnih metara godišnje već je postavljena ispod Crnog mora i ona će snabdevati Tursku. Druga cev, kapaciteta 15,8 milijardi, namenjena je Bugarskoj, Srbiji, Mađarskoj i Slovačkoj. Polovina te trase već je urađena ispod mora, a planirano je da se Srbija i Bugarska tom cevi snabdevaju već 2020. godine, mađarska godinu dana kasnije, a Slovačka 2022, kad Rusi očigledno nameravaju da potpuno obustave tranzit gasa preko Ukrajine. Predviđeno je da se postave ukupno četiri cevi.

Basnoslovna zarada

Bajatović kaže da su Gasprom i turski Bitir potpisali 130 kilometara kopnenog dela gasovoda, a da se Bugari spremaju da grade prvih 40 kilometara.

- Narednog meseca ćemo Bugari i mi raspisati obavezujuće zakupe kapaciteta. Prethodna studija je pokazala da ima više nego dovoljno interesenata - naveo je Bajatović.
Projektom Južni tok bilo je predviđeno da Srbija godišnje zaradi na tranzitu gasa oko 50 miliona dolara. Ruski Sputnjik sada navodi da će zarada biti mnogo veća: od 150 do 300 miliona evra.

Problem i oružje

"Evropski parlament poziva Srbiju da poveća saglasnost sa spoljnom i odbrambenom politikom EU, uključujući odnose s Rusijom", navode RIA Novosti jednu od tačaka dokumenta. Osim toga, u tekstu se izražava "uznemirenost što Srbija nastavlja vojnu saradnju sa Rusijom i Belorusijom".

Reč je o zajedničkim vojnim vežbama Slovensko bratstvo, kao i o naoružanju koje Srbija nabavlja iz Rusije. Pojedini analitičari iz Moskve navode da će Rusija u budućnosti napuniti Srbiju oružjem kako bi bila sposobna da samostalno obezbeđuje gasovod.

Maskiranje posla

Ovog puta u Srbiji se vodilo računa da se projektom ne gura prst u oko Briselu i Vašingtonu.

- Srpsko-rusko preduzeće Južni tok Srbija u januaru je preimenovano u Gastrans.
- Naziv trase kroz Srbiju izmenjen je u Magistralni gasovod granica Bugarske - granica Mađarske.
- U budžetu su obezbeđena sredstva za dokapitalizaciju zajedničke kompanije.
- Narodna skupština primila je predlog izmena zakona radi brze eksproprijacije i pribavljanja dokumentacije.

Dobrodošlica Izraelcima

Uz upozorenje Srbiji, Evropski parlament sprema se da ovog meseca podrži gasovod koji bi iz Izraela trebalo da se izgradi do Južne Italije. U Briselu se nadaju da bi tako mogli da spreče da se krak Turskog toka preko Grčke odvoji ka Italiji. Međutim, budući izraelski gasovod i Transjadranski iz Azerbejdžana imaće ukupan kapacitet 20 milijardi kubnih metara gasa, a ukupan kapacitet Turskog toka je oko 58 milijardi. Pri tom Izrael nema toliko velike rezerve gasa, a Azerbejdžan ni novca da raširi nalazišta. Stoga eksperti gasne i naftne berze u Sankt Peterburgu predviđaju da će Azerbejdžan eventualne viškove prodavati u EU upravo kroz Turski tok.

Ideolog ograničenja izvoza ruskog gasa u EU je Amerika. Problem je što se evropska nalazišta u Severnom moru iscrpljuju, a potrošnja stalno raste, pa EU više od trećine uvezenog gasa dobija iz Rusije i to se stalno povećava.

Megalomanski američki plan za uvoz gasa u EU iz Katara je propao pošto je Sirija preživela i tuda ne može da se gradi gasovod. Evropska nada u gasovod do Irana ugasla je kada je Amerika obnovila sankčije.

SAD nude Evropi svoj tečni gas iz škriljaca, ali je on skuplji, kao i transport brodovima, a zahteva i desetine milijardi evra za gradnju lučkih terminala. Osim toga, američke kompanije obavezale su se ugovorima da snabdevaju azijsko tržište, pa su prošle nedelje za grejanje uvezli gas iz Rusije. I to brodom preko francuske kompanije Enži, kako bi se zaobišle sankcije koje su SAD uvele Rusiji.