Bakljada za Holanđanku

List "Šumadija" javljao je, međutim, da je "poznata Holanđanka, gđica Merkus, koja je onako štedro pritrčala u pomoć našoj borbenoj braći u Hercegovini, prispela u Beograd i leži bolna". Rodoljubivi Beograđani želeli su da upoznaju junakinju sa hercegovačkog ratišta, strpljivo čekajući da se oporavi od bolesti koja ju je zadesila na putu u Srbiju.

List "Zastava" prvi je objavio članak o dobrodošlici koja je ovoj neustrašivoj Holanđanki priređena u srpskoj prestonici: "Građanstvo naše, da bi pokazalo koliko ume ceniti žrtve što ih je učinila ova žena, koja je kadra odreći se najsjajnijeg života i došla ovamo da potpomaže stvar srpskog oslobođenja, priredilo je u čast ove plemenite Holanđanke bakljadu na prvi dan Vaskrsa. Bakljada je krenula u osam uveče od gostionice 'London" uz pratnju pevačkog društva, bande (orkestra) i grdne množine naroda.

Pred kneževim dvorom zaustavila se dok je banda odsvirala himnu i dalje preko Terazija, Gospodareve ulice i Varoš-kapije uputila se Starom zdanju (na mestu današnje Patrijaršije), gde je g-đica Jovanka Merkus obitavala. Njena pojava na balkonu, sa crnogorskom kapom na glavi, izazvala je od prisustvujućeg naroda oduševljeno klicanje: 'Živela!'".

Merkusovu je dočekala povorka od 6.000 ljudi, a ona je otpozdravila Beograđanima sa balkona Starog zdanja: "Izjavljujem vam živu radost koju osećam prema ratničkom duhu i raspoloženju srpskog naroda i nadam se da ću vrlo brzo imati tu čast da sa vama zajedno vojujem za oslobođenje naroda koji stenje pod stegom porobljivača."

Beograd je ubrzo napustila, ali se vratila nekoliko meseci kasnije, kada je na Vidovdan 28. juna 1876. Kneževina Srbija sa Crnom Gorom objavila rat Osmanlijskom carstvu. Žana Merkus se među prvima javila u dobrovoljce. Pošto je Srbima ponovo dala dosta novca za rat, ostavila im je i amanet: "Ako poginem u borbi, sav ostatak svog imetka zaveštavam srpskom narodu. Pamtite me po ljubavi mojoj."

Slava tebi, junačice

Među brojnim govornicima koji su se obratili Žani Merkus našao se te večeri 1876. godine i Milan Kujundžić Aberdar, profesor filozofije u Velikoj školi u Beogradu, član Srpskog učenog društva, preteče Akademije nauka, i pređašnji ministar prosvete. On je prvi u svom govoru uzviknuo ono što se dugo pamtilo: "Slava tebi, junačice!".