Potop u Sidneju!
- Za samo 90 minuta tokom jutra, na Sidnej je pao 91 milimetar vode, što je ekvivalent vremenskoj nepogodi kakva se retko dešava. Ovakvo nevreme se zaista može nazvati prirodnim fenomenom, kakav se sreće jednom u veku - izjavio je portparol Biroa za meteorologiju (BOM) Rob Tagart.
Nažalost, nepogoda je odnela i dva ljudska života. Stradao je jedan dobrovoljac iz Državne službe za hitne situacije, kao i 14-godišnjak koji je bio žrtva saobraćajnog udesa izazvanog poplavljenim ulicama. Volonter iz hitne službe kolabirao je na dužnosti, prilikom intervencije, dok je dečak poginuo u udesu dva automobila u Tornliju, na krajnjem severu priobalnog dela Sidneja.
Takođe, tokom snažnih udara vetra teško su povređena dvojica policajaca, kad je na njihov automobil palo stablo u naselju Severni Rajd (North Ryde). Jak vetar usledio je posle jutarnje provale oblake i ocenjen je kao "druga faza" nevremena. Udari vetra dostizali su brzinu veće od 90 kilometara na sat, što je dovelo i do znatne materijalne štete i prekida mreže električne energije u pojedinim delovima grada.
Bez struje je ostalo na desetine hiljada domaćinstava i preduzeća u više gradskih i prigradskih naselja, a najteže su pogođeni Mosman, Rajd, Marsfild, Taramara i Sent Ajvs na severu, ali je do nestanka električne energije došlo čak i u više od hiljadu stanova i firmi u Centralnoj poslovnoj četvrti grada (CBD).
Širom grada ulice su bile poplavljene, voda se slivala u podzemne prolaze voznih stanica, a i kroz veliki broj prodavnica tekli su pravi potoci. U samoposluzi "Vulvorts" u Redfernu, naselju u blizini centra Sidneja, aktivirala se čak i automotska brana za hitne situacije što je dovelo do zatvaranja ove prodavnice.
- Uslovi koje smo videli u sredu spadaju u red najtežih koje sam video u životu. Zato smo i apelovali na sve da ne napuštaju svoje domove bez preke potrebe, a ako već moraju u saobraćaj da budu izuzetno pažljivi - izjavio je Majkl Korboj, šef policijskih saobraćajnih patrola Novog Južnog Velsa.
Opasnost od nevremena se u kasnim popodnevnim satima prenela i južno od Sidneja, na potezu od Ilavare do Morujhe, kao i na severu od Central kosta prema Njukaslu i dublje u kopno ka dolini Hanter.
Rekordne padavine
Prema procenama meteorologa, kiša koja je pala tokom srede je gotovo dvostruko više od ukupne količine padavina koje Sidnej prosečno primi tokom novembra. Konkretno, u centru grada palo je 124 mm, a novembarski prosek iznosi svega 67 mm!
Najviše kiše palo je na krajnjem zapadu u Folkonbridžu - čak 200 mm, dok je od urbanijih sredina najgore prošao Mosman na severnoj obali, sa preko 180 milimetara kiše tokom jednog dana.
Ukupno gledano, sreda je bila najvlažniji novembarski dan u poslednje 34 godine!
Grad kao ping-pong loptice
Napredujući severno od Sidneja, kao i zapadno ka unutrašnjosti Novog Južnog Velsa, uz oluju i jaku kišu počeo je da pada i grad. Ledene kugle su nanele veliku materijalnu štetu, a u pojedinim pogođenim delovima dostizale su i veličinu stonoteniskih loptica!
Zatvoren i aerodrom
Sidnejski aerodrom bio je zatvaran za vazdušni saobraćaj u nekoliko navrata tokom srede. Zbog nevremena je odloženo ili otkazano više od 50 letova, a među putnicima koji su čekali u zgradi "Kingsford Smit" aerodroma vladala je, blago rečeno, panika.
Za to vreme su i širom grada obustavljani autobuski i tramvajski saobraćaj, a automobili u pojedinim delovima šireg centra grada, pre svega u Redfernu, bili su u vodi koja je dostizala dubinu i od čitavog metra.
A u Kvinslendu - požari!
I dok je Sidnej plivao u bujicama vode, dve hiljade kilometara na sever, u Kvinslendu - divljali su požari!
Katastrofalne vremenske prilike, suša i velika vrućina, rasplamsali su više od 85 požara širom ove australijske države, a neki od njih ozbiljno su ugrozili i ljudske živote. Temperature u Kvinslendu dosezale su i preko 40 stepeni Celzijusa u centralnim i severnim delovima države. Najvrelije je bilo na dalekom severu, gde je u gradiću Proserpin izmereno 42,9 stepeni, dok je u Rokemptonu bilo 41,7, a u Bauenu 41,1 Celzijusa!
Državne službe pozivaju stanovništvo da pije što više vode i da ne izlaze iz kuća bez preke potrebe.
Kombinacija paklenih vrućina sa prašinom i dimom koji se širi od požara mogu da budu izuzetno opasni po ljudsko zdravlje, napominju iz Zavoda za zdravlje Kvinslenda.
