Hag odlučio: Šešelj nema pravo na žalbu

Podsetimo, tom presudom Šešelj je zbog progona Hrvata u Hrtkovcima u Vojvodini, u aprilu ove godine osđen na kaznu zatvora od 10 godina.

Šešelj je tražio pravo na žalbu i određivanje roka za žalbu, s obzirom da mu je drugostepenom presudom preinačena prvostepena oslobađajuća presuda u osuđujuću.

Međutim, za razliku od domaćeg pravanog sistema i sistema većine država sveta, Statut i sudska praksa mehanizma ne poznaju žalbu u trećem stepenu, čak i u slučaju da je prvostepena presuda preinačena na štetu okrivljenog.

U obrazloženju žalbenog veća, kojim presedava sudija Teodor Meron, napominje se da Statut Mehanizma omogućava reviziju presude - pod određenim uslovima, kao što je to bilo u slučaju protiv Veselina Šljivančanina, koji je prikazao da je njegova drugostepena presuda bila neodrživa. 

Prema stavu žalbenog veća, Šešelj je svoje argumente iz zahteva ograničio na traženje prava na žalbu, bez obrazloženja nedostataka i grešaka u postojećoj presudi, zbog čega je njegov zahtev odbijen. 

Sudsko veće sudije Teodora Merona, nekadašnjeg predsednika Haškog tribunala, drugostepenom presudom u aprilu ove godine preinačilo je prvostepenu oslobađajuću presudu kojom je lider radikala u martu 2016. godine bio oslobodjen od svih optužbi haškog tužilaštva. 

Šešelj je proglašen krivim po tri od devet tačka optužnice. 

Pošto se u kaznu uračunava vreme provedeno u pritvoru, Šešelj neće služiti izrečenu kaznu u zatvoru. Šešelj je u pritvorskoj jedinici Haškog trinunala proveo skoro 12 godina, od februara 2003. godine kada se dobrovoljno predao tribunalu, do sredine novembra 2014. godine. 

Šešelj se tokom postupka pred Trubunalom branio sam, bez advokata ili "prijatelja suda".