Malom Radiši za predstojeću operaciju

D. N. Petrović
Najveća nada dobri ljudi: Slobodan Bandović sa porodicom i Hido Muratović

Reč je o još jednom delu donacije od 500 dolara, koje su Bandovićima uputile članice Kola srpskih sestara Žene mironosice iz Melburna zajedno sa sugrađanima. Poželeli su da Slobodan i Stanka ovaj novac utroše za lečenje, logopeda, lekove, kontrole i oporavak njihovog srednjeg sina Radiše (6), koji je rođen sa više anomalija. Istina, do početka ove godine Radiša uopšte nije govorio, ali zahvaljujući donacijama naših čitalaca, koji su Slobodanu omogućili da Radišu više puta odvede na preglede, skener i magnetnu rezonancu u Beograd, a potom i na stalne vežbe sa logopedom u Sjenici i Novom Pazaru, mališan je počeo da govori, a njegov govor iz dana u dan se popravlja.

- Hvala im do neba, hvala tim dobrim ženama iz Melburna što su se setile našeg deteta. Sirotinja smo teška i novca nikad dosta. Svaka donacija je u pravom trenutku. A ovoga puta nam je stigla baš kad nam je i najpotrebnije. Našeg Radišu čeka još jedna operacija mošnica u Prijepolju (prva je bila uspešna), a potom još nekoliko snimanja i kontrola u Beogradu. Nadamo se da će ostati nešto i za tople jakne, čizme i drugu garderobu - priča Slobodan.

Još ovu zimu u straćari

Donacijama naših čitalaca i uz pomoć malog broja dobrih ljudi iz ovog kraja, Bandovići su u julu ove godine započeli novu kuću, a u oktobru je i ukrovili. Vrednost dosadašnjih radova je oko 10.000 evra. Za useljenje će im trebati još toliko, jer predstoje znatno skuplji unutrašnji radovi i izgradnja i opremanje kupatila. Još ovu zimu moraće da prezime u trošnoj straćari i neće im biti lako, jer krov prokišnjava i "duva sa svih strana". Zato se nadaju da će im dobri ljudi pomoći da na proleće nastave radove i tokom leta se i usele.

On naglašava da Radiša ove godine nije pošao u školu, ali da se nada da će biti spreman za iduću jesen.

- Mislili smo da nikada neće progovoriti. Bio je ispušten i zapostavljen. Nismo mogli da ga vodimo na lečenje, jer nismo imali ni za hleb, niti za autobus do Sjenice. Sada je situacija mnogo bolja, Radiša još priča teško i nije ni blizu Stefanu i Petru, ali napreduje. To nam je najvažnije. Vežba redovno sa logopedom u Sjenici, a povremeno i sa jednim specijalistom u Novom Pazaru. Za svaki odlazak u Novi Pazar (sa plaćanjem logopedu) potrebno nam je bar 30 evra. Da nije bilo pomoći dobrih ljudi, ne bi mogli da zaradimo ni za dva odlaska u Novi Pazar - priča Slobodan.

Zamolio nas je da članicama Kola srpskih sestara iz Melburna i svim zemljacima prenesemo veliku zahvalnost, najsrdačnije pozdrave i želju da u zdravlju i veselju dočekaju stotu.

Jedan od najvećih problema Bandovića je to što Slobodan nema stalan posao.

- Nikad ga nisam ni imao. Radim povremeno, kad me neko angažuje da tovarim ugalj, kosim seno, kopam kanale... Nijedan posao mi nije mi težak i ne odbijam ga, nevolja je samo što ovde na Pešteru nema posla. Već dve godine stalni smo štićenici Humanitarnog mosta "Vesti" i od dobrih ljudi dobili smo i kravu i ukrovili kuću. Da nije bilo toga, ne znam šta bi bilo sa nama, a posebno sa Radišom. Mada još živimo u trošnoj straćari i strahujemo kako ćemo u njoj pregurati zimu i dočekati proleće, imamo razloga za optimizam, jer smo na dobrom putu da ostvarimo dva naša glavna cilja: da mali Radiša govori i pođe u školu i da se uselimo u naš topli dom sa kupatilom - naglašava Slobodan.

Peh za pehom

Pored humanitarca Hida Muratovića, Bandovićima su najviše pomogli bivši zamenik predsednika opštine Sjenica Mića Kaličanin, koji je preminuo u avgustu ove godine, i privrednik iz Štavlja kod Sjenice Jaćim Obradović, koji je preminuo pre nekoliko dana.

- Pokojni Mića mi je obezbedio blokove za gradnju u vrednosti 1.700 evra, a Jaćim mi je iskopao temelje i svojim kamionima prevozio materijal. Želim da im se ovako posthumno zahvalim. Bili su uz nas kad niko nije. Sada sve nade polažemo u Hida Muratovića - ističe Slobodan.

Zahvalnost svima

Slobodanova majka Marija, mislila je da će poći na onaj svet, a da neće dočekati da Radiša progovori.

- Hvala Bogu, lekarima i dobrim ljudima, on već lepo govori. Još nije za školu, ali, ako bog da, biće spreman za sledeću godinu. Uzdamo se u lekare i uvereni smo da će i on, kao Stefan i Petar, ići u redovnu, a ne u specijalnu školu. Radujemo se i što se polako rešavaju njegovi problemi sa mošnicama - ističe baka Marija, koja svakodnevno odlazi u Sjenicu kako bi u tamošnjoj narodnoj kuhinji uzela hleb i bar jedan topli obrok za svoju porodicu.

POZIV DONATORIMA

Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.

2022 © - Vesti online