Ponedeljak 26.11.2018.
21:50
b92.net, Vestionline

Kako je Bertoluči molio NATO da ne bombarduju Srbiju

EPA/ANSA
Bernardo Bertoluči sa glumicom Debrom Vinger

Bertoluči je tom prilikom apelovao i da se ne gađa, kako je rekao, jedna od nаjboljih kolekcijа filmova nа svetu - Jugoslovenska kinoteka.

Naime, kada je u Srbiji počelo bombardovanje 1999. godine, Bernardo Bertoluči je upozorio javnost i uputio javni protest 4. aprila u kojem je, između ostalog, rekao: "Jugoslovenska kinoteka je jedan od dva-tri najznačajnija filmska arhiva na svetu, gde se čuvaju ključni delovi sećanja na ovaj vek. Ako se unište sećanja, to znači uništavanje istorijskog identiteta, i onda je budućnost isto što i prošlost".

Osim što je u javnosti bio vrlo angažovan, vrlo često je u svojim ostvarenjima iskazivao svoje političko opredeljenje, naročito kada je u pitanju bila kritika fašističke i nacističke ideologije. 

Za film "Poslednji kineski car" (1987) dobio je Oskara za najbolju režiju i najbolji film. Tako je postao prvi i jedini Italijan koji je osvojio Oskara za režiju. Ovaj film je, inače, odneo nagradu u devet kategorija, tačnije za svaku u kojoj je bio nominovan. 

Bertoluči je pored ovog, bio poznat po filmovima "Konformista" (1970), "Poslednji tango u Parizu" (1972), "Dvadeseti vek" (1976), "Mali Buda" (1993), "Ukradena lepota" (1996) i "Sanjari" (2003). 

Njegovu karijeru je obeležila i kontroverzna priča o snimanju jednog od njegovih najboljih filmova "Poslednji tango u Parizu". Radilo se o sceni gde Marlon Brando treba da siluje tada 19-godišnju Mariju Šnajder. Kako je i sam Bertoluči priznao 2013. godine, on i Brando su se dogovorili da joj ne govore o tome kako bi scena izgledala što prirodnije. 

"Hteo sam da Marija ne glumi poniženje i bes, već da se zaista tako oseća. Hteo sam da reaguje kao devojka, ne kao glumica. Zbog toga me je mrzela do kraja života. Osećam krivicu, ali se ne kajem", izjavio je Bertoluči tada. 

Nazvan opscenim i zabranjen u nekim zemljama, Bertolučijev film iz 1972. priča je o požudi između starijeg muškarca (Marlon Brando) i mlađe žene (Šnajderove) koji se sastaju radi anonimnog seksa. U spornoj sceni 48-godišnji Brando analno siluje 19-godišnju Mariju, koristeći puter umesto lubrikanta. 

Marija je 2007. godine dala intervju za Dejli Mejl u kojem je rekla da se osećala poniženo i "kao da su je i Marlon i Bernardo silovali". 

Zbog skandala koji je izazvao film, Šnajderova je postala suicidna i počela je da se drogira. Kasnije je postala pristalica i glasnogovornik pokreta za prava žena, pre svega zaštite na samom filmu, kao i postizanju bolje reputacije glumica kako u filmu tako i u medijima, a sve kopije ovog filma u Italiji su bile uništene.

Italijanski sudija je osudio Bernarda na pet godina i četiri meseca zatvora. Apelacioni sud u Bolonji je 1978. tražio da se sačuvaju tri kopije ovog filma u nacionalnoj kinoteci, pod naznakom da ti filmovi nikada neće biti puštani javnosti. Postoje takozvane "mekše" verzije filma gde su pojedine erotske scene izbačene.

2019 © - Vesti online