Zbogom pameti

Nijedna srpska vlada u poslednjih pola veka, tačnije od šezdesetih godina prošlog veka, ovaj problem nije istinski razumela, a i ako ga je razumela, nije ga sistemski rešavala. I po pravilu, retoričke strategije se svode na udvaranje takozvanoj dijaspori s tobož nekakvim povlasticama za povratak u zemlju.

Očigledno je da vlasti u Beogradu ne razumeju da poenta nije u vraćanju ljudi koji su izabrali ogromnom većinom da žive na Zapadu, već da novi ne odlaze. A redovi pred kanadskom, nemačkom, američkom ili australijskom ambasadom sve su duži. Mladi u rukama drže kartu u jednom pravcu. Demografi ovu pojavu ocenjuju istinskim tihim genocidom na koji se niko ne obazire zapravo. Ne preti Srbiji samo bela kuga, činjenica da 30.000 ljudi godišnje više umre nego što se rodi, već nam odlaze i deca!

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), i struktura dijaspore se dramatično menja. Naime, šezdesetih godina odlazila je uglavnom niže obrazovana radna snaga koja je punila nemačke fabrike, ali i druge u zapadnoevropskim zemljama. Devedesetih se bežalo od ratova, sankcija, političkog nasilja, kriminala i opšte bede, ali posle početka tranzicije dvehiljaditih, odlazak se na kratko ublažio jer je bilo više optimizma da će se u Srbiji stvari menjati na bolje i to brzo. Kako je izostalo to, entuzijazam je pao, a zahtevi za iseljeničke vize ponovo eksplodirali.

Jedna od zabluda srpskih vlasti je i kako je dijaspora ekonomski od vitalnog značaja za Srbiju.

- Srpska dijaspora je važan ekonomski faktor na koji se svaka srpska vlada u velikoj meri neformalno oslanjala u planiranju budžeta. Međutim, pravi obim investicija srpske dijaspore i važnost iseljeništva za srpsku privredu značajno je preuveličan - tvrdi ekonomista Goran Nikolić u predstavljanju "najvećih ekonomskih mitova Srbije"

Niko ne zna koliko srpskih iseljenika živi van matice, a i tu treba praviti razliku u kvalifikovanju jer se mnogi u drugoj i trećoj generaciji u stvari asimiluju i to što imaju srpska prezimena, katkad čak i imena, ne znači apsolutno ništa. Oni su Nemci, Amerikanci, Australijanci i drugi samo srpskog porekla. Otuda i zbrajanje baba i žaba i priče o tri ili četiri miliona Srba u rasejanju nemaju utemeljenje u realnosti.

OECD navodi da se srpska dijaspora umnogome promenila za poslednjih pola veka. Konstanta je samo da idu na Zapad, a sve drugo je drugačije. Prvo, odlaze sve mlađi, dok još nisu zasnovali porodice u Srbiji, što nije bio slučaj šezdesetih i sedamdesetih. Posebno se beleži ogroman odliv srednjoškolaca, a ne samo studenata, s obzirom na to da danas mnogi koledži internatskog tipa stipendiraju još tinejdžere. Zatim, odlaze sve obrazovaniji, poput lekara, inženjera, profesora i nastavnika, programera i slično, mada su i dalje kurentni medicinski tehničari, majstori, vozači, zidari i drugi građevinci nižeg profila.

Statistika kaže da godišnje iz Srbije ode između 30.000 i 50.000 ljudi u rasejanje. Mladih, naravno. Ako se tome doda podatak da nas godišnje umre 30.000 više nego što se rodi, jasno je da je demografski gubitak u prvom koraku najmanje 60.000 građana godišnje, što i nije celovit podatak, jer oni decu dobijaju u inostranstvu, pa je pravi demografski gubitak daleko veći.

Odliv mozgova

Kovanica "odliv mozgova" definiše gubitak zemlje odlaskom naučnika, istraživača, inženjera, kulturnih radnika i drugih visokokvalifikovanih građana i prvi put je upotrebljena sedamdesetih u opisu egzodusa britanskih naučnika u SAD. Zbog ratova, međunarodne izolacije, ekonomske krize i društvenih potresa u Srbiji tokom devedesetih godina prošlog i u prvoj deceniji 21. veka, došlo je do velikog talasa migracije ljudi sa visokim kvalifikacijama, velikim potencijalom i izuzetnim sposobnostima. Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma za 2017. i 2018. godinu, Srbija je na nezavidnom 134. mestu, od 137 država, po kapacitetu da zadrži svoje talentovane mlade ljude. Dakle, iz ove zemlje se masovno beži. Organizacija za ekonomsku saradnju navodi da je iz Srbije u zemlje OECD imigriralo 562.000 ljudi, od čega 61.000 visokoobrazovanih kadrova i to samo u poslednjih sedam godina!

Fama o doznakama?

Pet milijardi dolara doznaka je nerealna brojka, smatra Nikolić, baš kao i teza o četiri miliona Srba van matice.

- Procenjuje se da je dijaspora od 2000. investirala oko pola milijarde evra u srpsku ekonomiju i zaposlila oko 25.000 ljudi. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su bespovratna sredstva, odnosno zvanična pomoć Srbiji u poslednjih 10 godina neto iznosila oko 2,3 milijarde evra. To je prosečno 230 miliona evra godišnje, što čini tek 0,7 odsto BDP Srbije - ističe Nikolić.

Varljiva anketa

Svojevremeno je sajt za zapošljavanje Infostud anketirao 1.000 ispitanika iz rasejanja, a njih čak 68,3 odsto reklo je da planira da se vrate u Srbiju, njih 30 odsto bi se možda vratilo ukoliko dobiju ponudu za posao, a samo 1,70 procenta ne želi da se vrati. Kada je reč o nivou obrazovanja ljudi iz dijaspore, prema pomenutoj anketi samo 0,30 odsto nema osnovnu školu, 12,5 procenata ima srednju školu, dvogodišnju ili trogodišnju višu ili visoku školu ima 16 procenata, fakultet punih 45 odsto, a specijalizaciju, doktorat ili magistraturu čak 26,20 procenata. Iz ove ankete i ovako interpretiranih rezultata čitaoci stiču pogrešan utisak da su više od polovine svih pripadnika srpske dijaspore visoko obrazovani i da najmanje dve trećine njih planira svoj skori povratak u otadžbinu. A nigde se ne navodi da je reč, zapravo, o anketiranim osobama putem interneta na koji se odazvala samo određena ciljna grupa, zainteresovana za mogući povratak, ali samo pod određenim uslovima, a da najveći i reprezentativan broj ljudi koji se uopšte ne služi internet tehnologijom iz bilo kojih razloga nije ni učestvovao u ovako pogrešno interpretiranoj anketi.