Završnica "bregzita": Može li Britanija da se raspadne

Tereza Mej ima tanku većinu od 315 glasova, s tim što joj je za prolazak sporazuma potrebno 320, objašnjava Grubješićeva za Sputnjik, podsećajući da sam nacrt sporazuma ima 585 strana i da je rezultat 18-mesečnog pregovaranja, ali to je bio lakši deo posla.

Pritom, kaže, sami konzervativci nemaju većinu u parlamentu, već se oslanjaju na 10 poslanika iz Unionističke stranke iz Severne Irske, a oni su odmah rekli da neće podržati sporazum smatrajući ga kapitulantskim pred Briselom.

I u samoj konzervativnoj partiji ne postoji raspoloženje kod većine da se ovakav sporazum podrži, pa će Mejova morati da traći podršku i od laburista, a njihov lider Džeremi Korbin rekao je da mu sporazum deluje kao "nedopečen" i da nema nameru da ga podrži. Premijerka se, ističe Grubješićeva, suočava s time da ukoliko sporazum ne prođe u parlamentu, ona će morati da podnese ostavku, ići će se na parlamentarne izbore, a u tom slučaju će Britanija izaći iz EU bez sporazuma, pa će morati da se radi sve iz početka.

Ukoliko pak sporazum prođe u parlamentu Britanije, potom ide pred Evropski parlament a i tu ima prepreka, kaže ona.

- Ulazimo u jedan period turbulencije - upozorava Grubješićeva.

Kako kaže, dosta je spornih pitanja na liniji između Britanije i EU, ključni problem je čvrsta ili meka granica sa Severnom Irskom, a u prelaznom periodu koji traje do 31. decembra 2020. položaj Severne Irske trebalo bi da se definiše.

Po mišljenju naše sagovornice, Mejova je ipak uspela da postigne jedini moguć sporazum jer nigde nije predviđeno kako se izlazi iz EU. Brisel želi da zaštiti ostalih 27 država članica, a Britaniji je ponuđen fer sporazum da to bude „dobar razvod“, smatra ona, uz ocenu da Britanija nije ni ušla jednostavno u EU, pa ne može jednostavno ni da izađe, iako bi neki da preseku preko kolena.

Pominje se i mogućnost drugog referenduma, a šanse za to rastu ukoliko ovaj sporazum padne u britanskom parlamentu. Ipak, postavlja se pitanje da li je to legalno. Zašto uopšte dozvoliti drugi referendum jer ovaj prvi nije bio šala, pita Grubješićeva.

Po njenoj oceni, prisutna je i opasnost od raspada Britanije, jer i Severna Irska i Škotska bi želele da ostanu u EU, pa nije bez osnova izjava šefa španske diplomatije Žozepa Borelja da je više zabrinut za jedinstvo Britanije nego za jedinstvo Španije.

- Ipak, ne verujem da može da dođe baš do raspada Velike Britanije, kao što nije došlo ni do raspada Španije bez obzira na secesionističke težnje Katalonije. Razum na kraju prevlada, ali svakako je Britanija pred velikim odlukama i velikim iskušenjima - konstatuje Grubješićeva.

Na pitanje kako se sve to odražava na Evropu, Grubješićeva kaže da je "bregzit" bio geopolitički zemljotres za EU od kog će se ona tek oporavljati, a koliko dugo - videćemo.

- Postoje dve škole mišljenja. Jedna koja kaže da će EU biti lakše bez Britanije, i druga koja misli da je ovo veliki udarac za EU. Ja spadam u ovu drugu. EU inače i sa "bregzitom" ili bez njega mora da se nosi i sa brojnim drugim pitanjima u dva pravca: da li će postati savez država ili nešto sasvim drugo. Savez država je izgledniji, ona vrsta jedinstva i stari federalizam teško da će se ponoviti. Nastojanja za više integracije se suočavaju sa izazovima identitetske politike i suverenizma - navodi Suzana Grubješić.

Po njenoj oceni, ovo će ojačati snage koje su za manje federalizma i manje integracije, a prvi test za to biće izbori za Evropski parlament u maju sledeće godine.