I decu bole kosti
Muka koja ne zna za godine i ne bira pol je poznata kao dečji idiopatski artritis. Kada se čuje dijagnoza artritis, prva asocijacija na nju je star čovek sa štakom koji se jedva kreće. Ipak, ove muke proživljavaju i mališani. Njima su igranje, odlazak u školu i svakodnevne aktivnosti kao što su oblačenje i hodanje noćna mora. Ova hronična bolest pokazuje svoje lice do 16. godine. Izraženi bol u zglobovima, groznica, osip, gubitak apetita, umor i upala oka su simtomi koji idu ruku pod ruku sa dečjim artritisom. Pravi uzrok ove nemani još nije poznat.
Smatra se da kod osoba sa dečjim artritisom imuni sistem "odbija poslušnost" i umesto viruse i bakterije napada svoje organe i tetive. Dečji artritis se dijagnostikuje pregledom pedijatrijskog reumatologa, rentgenskim snimcima i laboratorijskim testovima. Ipak, roditelj je taj koji prvi mora da prepozna teskobu. Mališani sa ovom bolešću se žale na bolove u zglobovima ili mišićima, naročito nakon napornih aktivnosti. Dete može da se žali i na bol odmah nakon što se probudi. Govori da ga "peku" kosti, ruke, stopala, vrat ili vilica i da mu lekovi poput ibuprofena ne pomažu.
Za razliku od drugih stanja, kod dečjeg artritisa bol se javlja u oba kolena ili u oba zgloba, a ne samo na jednom mestu.
Zna se da vremenom ovo stanje može da prouzrokuje trajno fizičko oštećenje zglobova. Detetu koje je zadesila ovakva sudbina je svakodnevno samostalno funkcionisanje onemogućeno i dobija etiketu invalida.
Iako nema leka, s godinama postoje i slučajevi kada dečak ili devojčica duže vremena ne osećaju tegobe. Za njih se kaže da im se neman uspavala i da bolest više nije aktivna.
Uticaj gena?
Samo u Americi postoji 300.000 mališana sa dijagnozom dečjeg idiopatskog artritisa. JIA nije nasledna bolest i ne prenosi se sa roditelja na decu. Ipak, postoje neki nasledni faktori, većinom još neotkriveni, koji osobu čine podložnom da se razboli. Stručnjaci kažu da je bolest rezultat kombinacije genetske sklonosti i izlaganja faktorima spoljne sredine (uglavnom infekcijama).