Zone zaludela čaršiju

Ovakvim devojkama je pripadala i Sremčeva Zona Zamfirova. U njegovom romanu, ona se razvija od devojčice do prelepe udavače. U isto vreme čedna i vatrena, Zona je svesna svoje lepote i uglednog porekla, pa daje sebi za pravo da prezrivo gleda svet oko sebe. Navikla da joj se ugađa, da se svi za njom okreću, da lomi čežnjiva mladićka srca, da se poigrava onima koji bi da joj priđu ili da je osvoje, zaludela je i najlepšeg, najpoželjnijeg od svih momaka, Maneta kujundžiju, čoveka koji uživa u društvu i muzici, ali je u isto vreme i cenjeni zanatlija.

Mezimicu moćnog niškog trgovca Zamfira opisao je Sremac kao da je i njemu jedna takva lepotica bila potajna čežnja: "Imala je oči kao kadifa, kosu kao svila, usne kao merdžan, zube kao biser, struk kao fidan. Bila je razmažena, pusta, nemilosrdna... Kad ide, ona se lomi u struku, sitno korača, a glavu izdiže i pruža je ponosno malo napred, kao vodena zmija kad istegne glavu i brodi vodom. Sva čaršija gleda za njom".

Na strani čednih

U Sremčevim delima neprestano su se preplitale dve strane njegove ličnosti, građanin i konzervativni političar na jednoj, i pisac na drugoj. Kao građanin, on je bio na strani starog, starovremenskog u ljudima i životu, na strani onoga što polako čili i nestaje.

Zato je, u to nema sumnje, u ženskom rodu Stevan Sremac najviše cenio patrijarhalne srpske mome kakva je čedna Jula iz njegovog romana "Pop Ćira i pop Spira" koja se mlada udaje i ima zdrav i lep porod. Njenu svadbu je opisao kao zaneseni pesnik, a zanimljivo je kako je video nemačke doseljenike u srpskim svatovima: "Igra Švaba i Švabica, a na Švabi kabanica. Bolje igra kabanica, nego Švaba i Švabica".