Sportisti ponos Srbije (2): Sankcije otele trofeje
Nepravda kakvu planeta ne pamti bilo je vraćanje fudbalske reprezentacije SRJ sa Evropskog prvenstva u Švedskoj. Ekipa Ivice Osima u kojoj su, između ostalih, bila imena kao što su Dragan Stojković Piksi, Dejan Savićević, Siniša Mihajlović i Predrag Mijatović, eliminisana je bez igre.
SRJ je na startu novog milenijuma, posle promene vlasti, u očima sveta postala demokratska državu, a taj epitet je pratio i posle razlaza sa Crnom Gorom nastavio da je prati. Međutim, bitka za Kosovo na političkom terenu, prenela se na sportski, pa je na adresu uglavnom fudbalskih klubova i srpske reprezentacije stizao veliki broj kazni, zbog navijača koji su sa tribina pominjali južnu pokrajinui na adresu fudbalske reprezentacije.
Haos, ali ne srpskom krivicom, desio na kvalifikacionom meču između Srbije i Albanije 2014, u Beogradu kada su navijači gostujuće ekipe provocirali puštanjem u nebo drona sa albanskom zastavom na kojoj je bila mapa velike Albanije i male Srbije. Umesto inicijatore ekscesa, UEFA je kaznila Srbiju oduzimanjem tri boda, iako je meč bio registrovan 3:0 u korist srpske reprezentacije.
Nove nepravde stigle su 2016. u vidu dva jaka udarca: Kosovo je 3. maja 2016. primljeno u Uniju evropskih fudbalskih asocijacija (UEFA), a svega deset dana kasnije 13.maja i Međunarodna fudbalska federacija FIFA prima Fudbalski savez Kosova u svoje redove.
- Odlukom da primi takozvani kosovski fudbalski savez u svoje članstvo FIFA je postala saučesnik u pravnom nasilju na osnovu kojeg je samoproglašeno Kosovo uvedeno u UEFA i protiv toga je Fudbalski savez Srbije danas podneo tužbu Međunarodnom sudu za sportsku arbitražu u Lozani - saopštila je Kancelarija za KIM.
Mondijal u Rusiji doneo je nove kazne ispisane političkom olovkom. FIFA kaznila je Fudbalski savez Srbije sa 8.673 evra, zbog ponašanja navijača na utakmici prvog kola protiv Kostarike. Oni su istakli natpis "Dinarska divizija, 1941 - 1945", četničke jedinice Srba iz NDH.
Još jedna više nego čudna odluka FIFA usledila je posle meča sa Švajcarskom, iako su dvojica reprezentativaca te zemlje albanskog porekla Đerdan Šaćiri i Granit Džaka započeli provokacije političkom porukom, slaveći gol pokazivanjem "dvoglavog orla", simbola Albanije.
Prošli su bez suspenzije sa 10.000 švajcarskih franaka, a kolega koji im se pridružio sa 5.000, dok su čelnik FŠ Slaviša Kokeza i selektor Mladen Krstajić kažnjeni sa po 5.000, a FŠ sa 54.000 franaka zbog diskriminišućih poruka publike. Čak tri puta više, nego Švajcarska za provokaciju.
Krvava Olimpijada
Političke poruke sve prisutnije u sportu, na svojoj koži je osetila i Srbija kada je Međunarodni olimpijski komitet, 2015. učlanio Kosovo. Nije vredelo što je Beograd ukazivao da prema povelji to mogu da budu samo nezavisne države, a prekršena je i praksa da zemlja bude članica UN.
Politizacija tih sportskih igara sežeu doba pre Drugog svetskog rata, a dešavalo se kao u onoj narodnoj "koliko para, toliko muzike", među olimpijskim krugovima "koliko sporta, toliko politike". U Berlinu, na letnjim igrama 1936. tada kancelar Adolf Hitler koji je hteo da pokaže superiornost Arijevaca, nije pružio ruku tamnoputom Amerikancu Džesiju Ovensu koji je osvojio čak četiri zlata.
U Minhenu je 1972. osam palestinskih terorista ubilo dvojicu izraelskih atletičara, a potom je stradalo i devet talaca, ali igre su i pored masakra nastavljene. Osamdesete su bile u znaku "hladnog rata", pa su 1980. u Moskvi, SAD bojkotovale SSSR, a pridružile su im se 64 države, dok su 1984, u Los Anđelesu 1984. u SAD-u, Rusi sa 14 država istočnog pakta i Kubom, uzvratili. Olimpijske igre su na stoti rođendan 1996, umesto u kolevci Grčkoj, odigrane u Atlanti, jer je MOK procenio da Atina nije imala kvalitetna borilišta.