Arsenik leči leukemiju

Naučnici su naveli da arsenik izaziva "oksidacioni stres" i dovodi do uništenja onkoproteina, uzročnika pojave malignih ćelija, preneli su francuski mediji.

Istraživači su istakli i da se radi o terapijskom modelu koji bi mogao da se primeni i na druge vrste raka.

Arsenik je zastupljen u zemljinoj kori u količini od 2,5 ppm (eng. parts per million) u obliku nekoliko minerala od kojih je najrasprostranjeniji arsenopirit koji se često nalazi i u ležištima pirita.

Njegova jedinjenja su bila poznata još u antičko doba. U čistom obliku prvi ga je izdvoio alhemičar Albert Veliki u XII-om veku, mada na to otkriće pretenduju i stariji arapski alhemičari i kineski narodni lekari.

Sigurno najpoznatije jedinjenje arsena je vrlo toksičan As2O3. Netoksične soli arsen (V) su sastojci pesticida, kao i dodaci staklu dajući mu zelenkastu boju.

Biološki značaj - nekoliko enzima koji su neophodni za život sadrže arsen. Arsen je jedan od mikroelemenata i njegova minimalna dnevna količina je veoma niska 0,04 miligrama. Soli arsen (III) su veoma otrovne i izazivaju rak.

Smrtonosna doza iznosi 50 miligrama. Soli arsen (V) su neotrovne ali imaju jako baktericidno dejstvo. Ipak unošenjem velikih količina one se nagomilavaju u organizmu u redukuju se do toksičnih soli arsen (III).

Arsen poseduje dve altotropske modifikacije: prva modifikacija - alfa je krh metal, koji burno reaguje sa vodom. Druga modifikacija - beta je zlatne boje, mnogo manje reaktivna od alfa modifikacije.

Čist arsen se dodaje nekim legurama čelika, a i se dodaje silicijumu u električnoj industriji.