Pogibija u Libiji zatvorena knjiga
TV N1 je u maju 2017, uputila zahtev MSP-u da na osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja dostavi izveštaj o pogibiji službenika. Odgovora nije bilo u zakonskom roku, pa su se žalili nadležnom povereniku Rodoljubu Šabiću. On je krajem prošlog meseca rešenjem naložio da u roku od pet dana od prijema ministarstvo da informacije. MSP je odgovorilo da je izveštaj "strogo poverljiv", a Šabić je istakao da iz svega proizlazi da javnost treba da bude upoznata sa izveštajem, pa je N1 je uputila zahtev da se sprovede rešenje poverenika.
Smrt pod bombama SAD
Da podsetimo, službenici su oteli 8. novembra 2015. iz konvoja vozila u kom je bio kasnije nastradali ambasador Oliver Potežica, a pretpostavlja se da su poginuli u februaru 2017. u američkom bombardovanju terorističkog kampa kod Sabrate na granici sa Tunisom. Međutim i dalje se ne zna zašto diplomatsko osoblje nije povučeno iz nebezbedne države, zbog čega su se vozili opasnom rutom, zašto su putovali s ambasadorom i njegovom porodicom, ni kako je došlo do kidnapovanja...
Mediji su u nedostatku informacija spekulisali da su službenici sedeli u automobilu ambasadora i da je do njihove pogibije došlo u kampu prilikom bombardovanja. Usta je pokušalo da im zatvori ministarstvo najavom formiranja radne grupe koja bi utvrdila šta se desilo. Vodu je tada ozbiljno zamutilo pismo ambasadora Potežice u kom je on predsedniku, premijeru i ministru naveo da odgovornost dele i zaposleni ambasade.
- Ne bismo voleli da počnemo javnu polemiku i budemo prinuđeni da radi odbrane puštamo dokumenta da cure - zapretio je Potežica.
"Tajne odneo u grob"
Da enigma bude veća, on je ostao na položaju u Libiji do maja 2017. godine kada je nastradao u saobraćajnoj nesreći i od povreda preminuo u tuniskom gradu Susu.
Pošto je zajednički imenitelj za obe nesreće bilo putovanje od Tripolija ka Tunisu, to je tragediju učinilo još tajnovitijom. Ulje na vatru su posle Potežičine pogibije dolili šef diplomatije Ivica Dačić i bivši predsednik Boris Tadić, koji su se javno međusobno optuživali i prebacivali odgovornost za libijska dešavanja. Mediji su pisali da je ambasador "sve tajne odneo u grob", a ministarstvo je njegov slučaj stavilo "ad akta" novembra prošle godine, pošto je iz Tunisa stiglo obaveštenje da nema dokaza o postojanju krivičnog dela u slučaju smrti Potežice.
Vize šakom i kapom
Mediji su nagađali zašto su službenici oteti, pa je pominjano i da je "Potežica akter skandala sa izdavanjem viza". Naime, navodilo se da je "nekontrolisano izdao Libijcima nekoliko hiljada viza". Tada mu je oduzeto "diskreciono pravo" da sam stavlja pečat na licu mesta, umesto da viza prolazi proceduru unutar sistema Srbije.
Propust Ivice Dačića
Nekadašnji ambasador Srbije u Nemačkoj i Austriji Milovan Božinović ističe da su ministar Dačić i generalni sekretar ministarstva Veljko Odalović bili dužni da obaveste javnost o dešavanjima u Libiji, ali da oni to "očito prećutkuju i ignorišu".
- Nije to jedina stvar koja ostaje bez odgovora, ali ovakvo ponašanje ministarstva se pre može okarakterisati kao propust i skandal nego kao nemarnost i nedostatak vremena. Za takav događaj se mora odvojiti vreme, jer nikako nije u interesu države da građani konstruišu sopstvenu verziju istine - kaže Božinović za "Vesti".
Prema njegovim rečima, najblaže rečeno postoji nekoliko sumnjivih i nelogičnih stvari u tom slučaju.
- Nameće se pitanje zašto je diplomatsko osoblje ostalo u Libiji kada tamo nemamo velike investicije, niti na hiljade srpskih državljana. Mogli smo i mi da zatvorimo ambasadu u Tripoliju i vratimo osoblje kao što je to učinilo mnoštvo zemalja. Ako nismo, i ako je postojalo nešto što ne sme da se zna, onda je to vrlo čudno - ocenio je Božinović.
Međutim ministarstvo i dalje izbegava odgovore, ali ne stavlja ni ključ na bravu Ambasade Srbije u Libiji. Na sajtu ministarstva može se videti da otpravnik poslova Gradimir Gajić predstavlja Srbiju u ovoj severnoafričkoj državi u kojoj istočni i zapadni deo kontrolišu različite političke opcije i njihove vojske.
Ćutanje najgore
- MSP je dužno da da objašnjenje. Bolje je bilo kakvo, nego nikakvo. Tako će zaštititi sopstveni autoritet i sprečiti da ljudi pričaju "ko zna šta oni rade". Ovako ne nanosi šteta samo sebi unutar sopstvene zemlje, već i u svetu, jer će se i druge države pitati zašto se nešto krije - kaže Milovan Božinović.