Srbija u Strazburu plaća milione

Tokom 2015. i 2016. ta suma je prešla 3,5 miliona evra, a prošle godine iznosila je blizu 150.000 evra. Građani Srbije, međutim, često ne znaju dovoljno o mogućnosti da tuže pred tim sudom ukoliko iscrpe sva pravna sredstva i pravosudne instance u zemlji. Neretko ne znaju ni kako da dođu do Strazbura i kakve su im šanse da tamo dokažu da su u pravu.

Autor knjige "Srbija i evropski sud za ljudska prava", advokat Marko Sladojević, kaže da bi rad suda u Strazburu trebalo da interesuje Srbiju i njene građane iz nekoliko razloga. Pre svega, zbog činjenice da rad ovog suda finansiraju i poreski obveznici Srbije.

Za dve godine 15.000 predstavki

- Budžet Evropskog suda je 2016. godine bio 71 milion evra, a Saveta Evrope 326 miliona evra. Oba budžeta finansira 47 država članica Saveta Evrope srazmerno broju stanovnika i nacionalnom BDP-u što je u slučaju Srbije iznosilo 1.111.174 evra - navodi Sladojević i ukazuje da je te godine 14 građana Srbije bilo među 679 zaposlenih u sudu u Strazburu.

Prema podacima Evropskog suda, od 2014. do 2016. podneto je čak 15.000 predstavki protiv Srbije, što je ogroman pritisak na državu i sud u Strazburu.

- Zbog rigoroznih proceduralnih pravila koja važe za podnošenje predstavki, većina uglavnom bude odbijena po prijemu, pre nego što Evropski sud uopšte razmotri predmet spora. U tom periodu je do sudskih veća došlo oko 4.800 predstavki, a na čekanju do sredine 2016. bilo još 1.555 za koje je trebalo utvrditi da li ispunjavaju proceduralne zahteve - kaže Sladojević.

Ceh neznanja

Od ukupno 1.631 predstavke koliko je 2017. otišlo u Strazbur, prihvaćeno je, prema rečima advokata Gorana Petronijevića, tek 26.

- Ogroman broj predstavki je odbačen, što je u velikoj meri rezultat nepoznavanja i neznanja, ponekad i razmišljanja da treba da se ide do Strazbura da bi se odložio trenutak saznanja da je spor izgubljen - objašnjava Petronijević.

On kaže da klijentu uvek prvo objasni da li ima osnova da se obrati sudu u Strazburu, ali da neki advokati idu tamo po svaku cenu. Prema njegovim rečima, najčešće povrede ljudskih prava u Srbiji odnose se na prekoračenje suđenja u razumnom roku, dugotrajan pritvor i povredu prava na imovinu.

Jedan sudija rešava sve

Advokat Predrag Savić potvrdio je da je broj predstavki iz Srbije kojima se sud bavi, drastično smanjen, ukazujući da je rešavanje njihovog prijema ubrzano od 2014, jer umesto tročlanog odbora jedan sudija rešava predstavke.

- Među sudijama je Šveđanin, koji na svakih deset minuta odbaci po jednu predstavku iz Srbije, ukoliko nije reč o povredi ljudskih prava od vitalnog značaja - kaže Savić.

Torturom do priznanja

Kao drastično kršenje ljudskih prava Petronijević navodi slučaj teškog ubistva.

- Osuđene su dve osobe na 40 godina zatvora, a ukazivalo je na torturu nad jednim od njih koju su naši sudovi ignorisali. Strazbur je 13 godina kasnije utvrdio da je torture bilo i presuđeno je da Srbija isplati 40.000 evra. To je za posledicu imalo ponavljanje postupka i oslobađanje, jer su pod torturom priznali delo koje nisu počinili. To će ponovo udariti po džepu građana Srbije i to u milionskom iznosu - kaže Petronijević i ističe da Srbija mora da poštuje međunarodne konvencije koje je potpisala, jer će u suprotnom biti kažnjavana.