Poslednja klapa serije ''Selo gori, a baba se češlja''

Novinari „Alo!“ novina su imali tu privilegiju da prisustvuju i da sa idejnim tvorcem ove priče Radošem Bajićem popiju kafu u čast zadnje klape.

- Interesantno je da su, kada smo polazili iz Petlovca, svi plakali, čak i glumci, jer smo četiri godine živeli kao jedna porodica, a samo sam ja radostan, spokojan i bezbrižan. Kada smo napuštali Kragujevac, gde smo sve ove godine maltene živeli jer je iza nas oko 1.000 sati snimanja, 10.000 kadrova i oko 3.000.000 kilometara putovanja, i kada smo stigli u Beograd, osetio sam se kao kada sam 1972. godine prvi put stigao u naš glavni grad da tražim gde se nalazi pozorišna akademija - priča za „Alo!“ zadovoljno Bajić.

Kaže da se odlučio da ekipu bar na dva dana doseli u Beograd jer je trenutno glavni grad Srbije prazan.

- U jeku su godišnji odmori, tako da su svi iz Beograda otišli na selo kod rođaka, tako da smo mi iz sela pobegli u grad, koji je gotovo prazan. Moram da priznam da smo se zaželeli Beograda jer smo se živeći seoskim životom četiri godine poseljačili, većina članova naše ekipe je promenilo i akcenat.

Možda će delovati malo patetično, ali mnogo toga smo proživeli za vreme snimanja serije, tukla nas je kiša, sneg, led, oluje, klizali smo se ponekad po snežnim i ledenim nanosima da bismo došli do objekata, preživeli paklene vrućine... Posle sve ga je došlo vreme da se vratimo kućama - objašnjava autor i režiser serije koja je na RTS-u pobila sve rekorde gledanosti.

Iako su mu u Petlovcu dolazili svi viđeniji ljudi iz vlasti, Radoš je ostao skroman i teško priča o uspesima.

- Postao sam počasni građanin sela Kukljin. Meštani tog sela, koje je bilo glavni lokalitet, odlučili su da na mestu iznad Morave podignu spomenik Radašinu, srpskom seljaku. Ja sam, kao trajno sećanje na ceo serijal, kupio njivu od 1,2 hektara pored puta, na ulazu u Petlovac.

Po scenariju, Radoslav je kupovao plac, pa sam odlučio da to stvarno uradim i tamo stavim samo tablu u znak sećanja na našu ekipu - otkrio nam je Bajić.