Dogovor Moskve i Tokija može da istisne Ameriku sa Dalekog istoka

Japanski list "Majniti" navodi da je reč o potpisivanju mirovnog sporazuma na osnovu sovjetsko-japanske deklaracije iz 1956. godine, u kojoj se Moskva složila da Japanu preda ostrva Hobamai i Šikotan posle potpisivanja mirovnog dogovora.

U tom dokumentu se ne pominju preostala dva ostrva - Kunašir i Iturup, ali očekuje se da će se Abe dotaći i sudbine tih ostrva, s obzirom da je ranije Tokio postavljao uslov da mirovni dogovor može biti potpisan samo u slučaju da sva četiri Kurilska ostrva budu vraćena pod jurisdikciju Tokija.

List navodi i da bi ovaj predlog mogao da bude predočen Putinu na predstojećem samitu ASEAN, koji je danas počeo u Singapuru. Očekuje se da bi dva lidera na marginama tog događaja mogli da se sastanu u sredu, 14. novembra.

Izvori navode da bi glavna tema razgovora mogao da bude teritorijalni spor u vezi sa četiri Kurilska ostrva, ali nijedna od strana to nije zvanično potvrdila, niti je saopštila kakve će konkretne predloge izneti.

Ipak, japanski mediji očekuju da bi potpisivanje mirovnog sporazuma moglo da se dogodi već naredne godine, kada bi Putin trebalo da doputuje u Japan u okviru narednog samita G20.

- Nisam siguran da je Japanu sve to potrebno. Pre mislim da je to lična inicijativa Šinza Abea, pošto je njegova ruska linija tradicionalno bila u fokusu pažnje. I sada nakon što je potvrdio svoj mandat do 2021. godine, on će verovatno pokušavati da nađe zajednički jezik sa Rusijom da bi rešio ovaj problem. U Japanu je prilično interesantan i bogat politički život. Uprkos tome što su pozicije Liberalno-demokratske partije u društvu prilično jake, u samoj partiji postoje razni pogledi i razne grupe uticaja, a samim tim i razna mišljenja po pitanju budućih odnosa sa Rusijom. Ima onih sa tvrdim stavovima, ima i onih koji bi da trguju, a Abe pokušava da nađe kompromis i, nesumnjivo, da ojača svoje lične pozicije u japanskoj unutrašnjoj politici - kaže za Sputnjik politikolog Andrej Gubin.

Kurili su strateški važni za obe zemlje. Rusija ima svoje pomorske snage u luci Vladivostoku, a kada zimi zamrznu okolna mora jedini prolaz na Pacifik je pored Kurila.

Rusi su na ostrvima modernizovali i izgradili vojnu infrastrukturu, obnovljeni su ili se obnavljaju aerodromi, a grade se i vojne baze. Dopremljeni su i raketni kompleksi "Bastion" i "Bal", kao i raketni kompleksi "Top-M2U" i drugo naoružanje. Za Ruse je to pitanje nacionalne bezbednosti.

Analitičari ocenjuju da bi dogovor Moskve i Tokija izgurao Amerikance sa Dalekog istoka ili da bi Vašington tamo izgubio uticaj i značaj.

Još 1956. godine, kada je potpisana Deklaracija o prekidu rata, Rusija i Japan su bili na korak do rešenja, ali je sve propalo zbog pritisaka Vašingtona i pretnji da neće Tokiju vratiti arhipelag Rjukju ako Japanci odustanu od zahteva da im budu vraćena i druga dva ostrva - Kunašir i Iturup.

Amerikanci su još pre toga faktički zaposeli japanski arhipelag Rjukju, kojem pripada i ostrvo Okinava, gde se i danas nalazi velika američka vojna baza zbog koje je letos 70.000 Japanca protestovalo tražeći njeno trajno izmeštanje. Polovina od 50.000 američkih vojnika u Japanu stacionirano je upravo na Okinavi.

Uprkos nerešenom sporu oko Kurila, odnosi Rusije i Japana su počeli da otopljavaju, a dve zemlje prave i zajedničke ekonomske projekte na tim ostrvima. Putin i Abe su se u septembru na Istočnom ekonomskom forumu u Vladivostoku dogovorili da pokrenu pet projekata koji se tiču sfera ribolova i morskih plodova, turizma, lake električne energije i prerade smeća.

Putin je tada Abeu izneo i neočekivan predlog da do kraja godine zaključe mirovni "bez preduslova", dok je japanski premijer ranije izrazio želju da ovaj spor, koji postoji već više od sedam decenija, bude zaključen "u ovoj generaciji".

- U Moskvi po pitanju Kurila postoje različite pozicije, ali generalno zvanična tačka gledišta svodi se na činjenicu da smo spremni da sarađujemo sa Japanom i da unapređujemo odnose. Bez sumnje, spremni smo i za potpisivanje mirovnog sporazuma o kojem je govorio Putin u Vladivostoku. Ali on je rekao da bi za nas bilo interesantno da potpišemo dokument ’bez preduslova‘ i verovatno da to Japancima baš i ne odgovara u potpunosti, pa su se zbog toga sada setili Deklaracije iz 1956. godine - smatra Gubin.

Razlika u pozicijama dve zemlje po ovom pitanju je ta što je za Japan važnije rešavanje teritorijalnog spora bez mirovnog sporazuma, a za Rusiju obrnuto, ističe ekspert.

- Želim da verujem da će sporazum biti potpisan. Ali, kao državljanin Rusije, smatram da ni na koji način ne smemo da ugrozimo naše bezbednosne interese. Zbog toga je prerano govoriti o promeni državne granice i promeni teritorijalne pripadnosti bilo kojeg dela ruske teritorije. To jest, poželjno je da Rusija zadrži fizičku kontrolu, pre svega mislim na vojnu kontrolu i pravo na preduzimanje mera koje se tiču nacionalne odbrane na tim teritorijama, a što se tiče ekonomskih aktivnosti, kao što sam već rekao, spremni smo da idemo čak i dalje od Kurila i da ponudimo Japanu saradnju na celom Dalekom istoku - kaže Gubin.

S obzirom na to da mirovni sporazum između dve zemlje nikada nije potpisan, Rusija i Japan se i dalje formalno nalaze u stanju rata, ali ekspert ističe da to ne smeta razvoju saradnje. 

- Prisustvo mirovnog sporazuma ili njegovo odsustvo u većini slučajeva, makar iz iskustva Rusije, nikako ne utiče na saradnju. Sa Nemačkom takođe nemamo nikakav sveobuhvatni mirovni sporazum, jer ne postoje ni teritorijalni problemi. Mirovni dogovor, pre svega, simboliše dobre namere dve zemlje i spremnost na saradnju, kao i odstupanje od rivaliteta. Nažalost, Japan je saveznik i najbliži saveznik SAD u Aziji. Oni direktno učestvuju u nekim događajima u oblasti protivraketne odbrane i vojne brodogradnje, koji ugrožavaju ruske interese. Mi jako želimo da Tokio na ta pitanja gleda racionalno, a mirovnim sporazumom ili u nekim drugim budućim sveobuhvatnim dokumentom ova pitanja moraju biti definitivno obuhvaćena - zaključio je Gubin.

Podsetimo, Moskva i Tokio spore se oko Kurilskih ostrva koja je Sovjetski savez pripojio 18. avgusta 1945, tri dana posle objave japanske kapitulacije, a na osnovu prethodne odluke velikih sila antiosovinske koalicije. Kurilska ostrva Rusi zovu Južnim Kurilima, a Japan Severnim teritorijama.

Sovjetski lider Nikita Hruščov nudio je Japancima dva ostrva, ali su oni insistirali na sva četiri.