Pesmom i istinom protiv zaborava
Poslednja dva dana izložbe povodom 100 godina od potpisivanja primirja u Velikom ratu, obeležila su dva kulturna događaja.
Prvo je priređeno pesničko veče, Tamo daleko, u kome su dve armije pisaca iz Frankfurta, Udruženje pisaca Sedmica, s jedne i Srpska književna radionica, s druge strane, izvršile proboj na neprijatelja koje se zove Zaborav istorije. Potpomognute rafalnim dejstvom gusala, flaute, violine, harmonike i pesmama koje su u vreme Velikog rata ispisivali ratnici i književnici iz tog doba.
Zasuzile oči
Pod vođstvom generala Ljubiše Simića i Jagode Rajtel, komandanti brigada stihova, pesama i priča, Aleksandar Jovanović, Toma Čekerevac, Zlata Ikanović, Maja Vu, Dragan Jeftić, Branimir Mitrović, Božidar Mićanović, Dragana Lukić i Vera Gajić su redom hrabro jurišali na rovove zaborava. Ništa manje hrabri nisu bili Aleksandar Vladisavljević, violina, Marija Milosavljević, flauta, Ilija Paldrmić ,gusle, Ljubiša Marković, harmonika i Vladimir Živanov, vokal.
- Predivno veče prepuno emocija, osećanja koje nas je još jednom podsetilo na vreme Velikog rata, Solunski front, na naše ratnike, dobrovoljce, kralja, pisce koji su prošli golgotu oslobađajući srpske zemlje od neprijatelja. Podsetilo nas je da je srpski narod oduvek bio pravedan duhom i željan slobode. Toliko su bile jake emocije da sam na trenutke bila na ivici suza - kaže Biljana Kovačić iz Noj Izenburga.
- Jedinstven osećaj koji se širio u svakom trenutku dok sam slušala naše pesnike. Sećanja su se vratila iz detinjstva kada sam kao mala slušala priče o tim vremenima. Sećam se priče da je jednog vojnika iz našeg mesta, za koga su mislili da je poginuo u ratu, posle pet godina dočekao pas koji ga nije zaboravio - kazala je Svetlana Vasiljević iz Frankfurta.
Sloboda je naš podvig
Konačni udarac zaboravu zadao je Dejan Ristić, istoričar iz Beograda, koji je svedočanstvima savremenika iz Prvog svetskog rata i istorijskim činjenicama ukazao na stvarni uzrok rata, namere tadašnjih sila i proširio vidike publici.
- Potrebno je iznova podsećati na suštinske činjenice, najznačajnije događaje i ličnosti i istorijske procese koji su vodili ka Prvom svetskom ratu. Oni su počeli nekoliko decenija ranije. Podsetiti na sve što je obeležilo tok rata i naravno na posledice tog rata, budući da ih osećamo i danas u čitavoj Evropi i dobrim delom kod nas u Srbiji. Prvi svetski rat nije samo lekcija iz udžbenika istorije, to je i te kako naša sadašnjost. Mi i u ovom trenutku baštinimo jedan od najvećih podviga prvog rata, a to je sloboda - rekao je Ristić.
Predavanju su prisustvovali brojni gosti među kojima su bili otac Simon Turkić, starešina Crkvene pravoslavne opštine Frankfurt, Željko Lučić, operski pevač i Dejan Čimbaljević, pukovnik vojske Srbije.
Na kraju je Branko Radovanović zahvalio svima koji su učestvovali na pripremi i realizaciji ove jedinstvena izložbe, rekavši da je program bio veoma raznovrstan, poseta bila iznenađujuće dobra i da je pored naših ljudi izložbu videlo i jedan broj stranaca predvođeni generalnim konzulima Francuske, BiH, Crne Gore, Grčke i Rusije. Posetiocima su se obratili i Robert Jovanoviski, predsednik SKC, Jugoslav Miletić, autor i Andreja Lović, koator izložbe.
Priče iz tri rata
Deo programa u okviru izložbe 100 godina primirja bila je i prezentacija knjige, "Vojnikova breskva", autora Dragana Filipovića, književnika i novinara iz Šapca.
- Ovo je drugo, dopunjeno izdanje u kome je 20 priča iz Prvog i Drugog svetskog rata i, kako sam ga ja nazvao, naše nesrećnog grata iz devedesetih godina. Delove iz priča čitala je Vera Gajić, a ja sam na kraju govorio o tome kako je nastala. Sve su priče zasnovane na istinitim događajima. Kao novinar sam ih prvo beležio kao reportaže i zapise i vremenom je sazrevalo u meni istraživačko novinarstvo i saznavao sam detalje. Ovu knjigu sam posvetio svom ocu koji je kao doktor nauka, istoričar i profesor napisao više od 3.500 strana o stradanju Srba a obe strane Drine - rekao je autor Dragan Filipović.
Prezentaciju je organizovala Srpska književna radionica iz Frankfurta.
Plaketa Željku Lučiću
Predsednik SKC Robert Jovanovski je u ime centra operskom pevaču Željku Lučiću uručio plaketu rekavši:
- Za nas u Srpskom kulturnom centru je velika čast da naš klub poseti Željko Lučić, velika ličnost iz sveta kulture. Znamo da je na svim njegovim nastupima uvek naglašavao odakle dolazi i uvek je s ponosom izgovarao ime Srbije.
Nove činjenice
Bojana i Aleksandar Tepšić iz Švalbaha su za "Vesti" preneli svoje utiske:
- Bilo je vrlo interesantno predavanje. Mnogo činjenica sam čuo za koje ranije nisam znao iako mi je prilično poznata naša istorija. Jedna od njih jeste da su pripreme za Prvi svetski rat počele još 1870. godine. Zatim paralele koje su napravljene s kasnijim dešavanjima iz Drugog svetskog rata, pa sve do 1999. godine i potpisivanja Kumanovskog sporazuma. Ovo veče je bila jedna velika pobeda protiv zaborava.