Igre za naivčine

Prvi igrač legne potrbuške, a onome ko je pristao na opkladu dozvoli da mu rukama zatvori oči, kako bi dokazao da neće viriti i varati. Onda se odredi treći, koji će postavljati pitanja, a on je, kao i svi ostali iskusni igrači, deo zavere. Treći, dakle, pita onog što "čita misli" da li vidi predmete i osobe iz okoline, pa brzo nabraja: "Vidiš li krušku, vidiš li hrast, vidiš li Jovana, vidiš li zvono, a vidiš li vratnicu", i tako redom. Na to prvi igrač odgovara da sve vidi, iako zaista ne vidi. Naposletku, onaj što ga ispituje upravi prst u vratnicu, pa kaže: "Ako vidiš, ajd' pogodi, gde sam pružio prst?", a ovaj mu odgovara tačno: "U vratnicu".

Pošto ponove ispit nekoliko puta, igrač sa zatvorenim očima uvek pogodi. Onaj koji mu je držao oči mora da plati šta duguje, još ne shvatajući u čemu je stvar. Trik je u onom umetnutom "a" u pitanjima, na šta dobro pazi izazivač, jer na ono za šta se pita, na primer, "a vidiš li vratnice", na to će ispitivač i da uperi prst.

U igri Mili pu desetak, dvadeset igrača sedne uz zid ili tarabu, a najbolje je na dugačku klupu, te stave ruke iza leđa. Tad uzmu uvijeni peškir ili tkanicu sa pojasa, i dodajući ga jedan drugom u ruke govore "mili pu", dok igrač koji se sa njima opkladio da će za tren oka naći i oduzeti im peškir, ustane i traži ga. On ima pravo da se šeta ispred i iza skrivača, ako može i između njih. Iako zadatak izgleda jednostavan, tragač može da upadne u dobro uvežbanu ekipu koja toliko brzo predaje peškir iz ruke u ruku, da ga je teško i videti, a kamoli uhvatiti.

Dok se tragač trudi da uhvati peškir, kako kojem skrivaču dođe prilika, on brzo udara peškirom onog koji traži, pa ga opet krije i daje najbližem drugu. Čim drugi dobije priliku, on opet udara onog što traži. Neveštog i neokretnog tragača ostali mogu na ovaj način dobro da izbiju, a kod koga peškir bude ipak uhvaćen, taj postaje tragač i kandidat za batine.