Pronađene mošti Svetog Jovana Krstitelja

Arheolozi su iskopali deo moštiju Jovana Krstitelja za koje se smatralo da su posle turskog osvajanja Carigrada nepovratno izgubljene, javljaju bugarski mediji.

Naime, na ostrvu Sveti Ivan u Crnom moru kod grada Sozopola, drevne Apolonije, 28. jula pronađen je mermerni relikvijar raskošne izrade.

Svoje otkriće arheolozi su upotpunili dva dana kasnije kada su samo metar od mesta pronalaska relikvijara naišli na kutiju malih dimenzija izrađenu od peščara.

Na njoj se nalazi natpis na grčkom alfabetu koji se prevodi kao: „Gospode, pomozi svom robu“, sa potpisom Tomas.

Profesor Kazimir Popkonstantinov ga smatra ključem zagoneteke jer je, kako tvrdi, to ime čoveka koji je iz Konstantinopolja preneo relikvijar, zajedno sa moštima onog koji je prorekao Hrista i koga na balkanskim prostorima zovu Sveti Jovan Preteča.

Sem toga, prema profesoru Popkonstantinovu, u Sozopolu je sve u znaku Svetog Jovana. Od ostrva na kome je svetinja pronađena, pa do katedralne crkve koja nosi njegovo ime i brojinih predstava tog sveca u hramovima Sozopola.

U Istorijskom muzeju Sozopola relikvijar je otvoren i u njemu je pronađen deo moštiju Jovan Krstitelja, javljaju bugarski mediji.

Očekuje se da će, uprkos zahtevu crkvenih vlasti, mošti Jovana Preteče biti izložene u Muzeju u Sozopolu.

Ovaj svetac rođen je pola godine pre Isusa Hrista. Svoje detinjstvo i ranu mladost Sveti Jovan je proveo u pobožnom domu svojih starih roditelja - Zaharija i Jelisavete. Sveti Jovan je završio svoj ovozemaljski život tako što mu je, na zahtev zle carice Irodijade, odsečena glava.

Jevanđelista Luka poželeo je da prenese telo Jovanovo iz Sevastije, gde je veliki prorok posečen, u Antiohiju. Ali, uspeo je samo da dobije i prenese jednu ruku koja se u Antiohiji čuvala do 10. veka, pa je posle preneta u Carigrad, odakle je i nestala u vreme Turaka.