Ponosni na solunske heroje
Iako je kiša bila nepopustljiva, nije uspela da pokvari ceremoniju, sve je bilo veličanstveno, intonirane su himne Bože pravde i Marseljeza, dekor ratnih trofejnih zastava činili su predstavnici prijateljskih zemalja, pred svaki spomenik-krst položena je bela ruža, srpske trobojke razvijao je vetar.
- Organizovali smo četiri autobusa za đake srpske dopunske škole i članove klubova, zemljaci su stizali automobilima, sve je dostojanstveno i svečano - prelazeći pogledom po okupljenim govorio je Đura Ćetković, predsednik Saveza Srba Francuske.
Na nekoliko mesta iznikla su šatorska krila ispod kojih su se, bežeći od kiše, stiskali okupljeni. Molitveni pomen, uz verska obeležja i miris tamjana, služili su prota Slaviša Šanjić i đakon Igor Vujisić, čiji je zadatak bio i da vinom prelije podnožja večnih prebivališta junaka koji su se žrtvovali za našu slobodu.
Uz mnogo pijeteta, posebno je impresionirao, predvođeni učiteljima, veliki broj dečice, neki došli u opančićima i narodnim nošnjama.
Mir potpisan pre 100 godina, posle je potisnut sukobima u Drugom svetskom ratu, potom i novim nesrećama, zbog čega se kroz ovo jubilarno obeležavanje provlačila opomena: "Nikad više" .
Tu pred grobovima, svaki od prisutnih osetio je ponos što sa počivšim pripada istom izdanku, kao i zahvalnost za ono što su nam ostavili.
- I ovako se mora čuvati sveta srpska tradicija, obeležavanje veka primirja mora da bude naučena lekcija. Čuvajmo svoje ljude i ne prosipajmo srpsku krv - nabijen emocijama rekao je pukovnik Miroslav Nikolić, izaslanik odbrane RS.
Prota Slaviša pozvao je decu na pesmu i horski Oče naš, govorio im: "Učestvujte, ovde se poštuju žrtve vaših predaka."
Poslanik Francuske i predsednik Grupe prijateljstva Francuska-Srbija Živka Pak (poreklom iz Voćnjaka kod Loznice), besedila je:
- Danas nas ujedinjuje memorija, memorijom oživljavamo naše vrednosti, a jedna od njih je bratstvo. Ta reč je moto Republike Francuske, ta reč je vezala srpske i francuske vojnike u borbi na Solunskom frontu, ta reč treba uvek da bude naša briga. Ovde počivajući su umrli u bolnoj epizodi naše zajedničke istorije, poginuli za slobodu, a sahranjeni hiljadama kilometara od svoje zemlje. Nastavimo da održavamo ovo dužno sećanje. A iako imamo neke loše uspomene, odreknimo ih se i gledajmo u budućnost. Činimo to zbog ovih junaka i za sve nas.
Veteran Ljubomir Mihajlović je pitkim rečima slikao istoriju, oživljavao ratne anegdote, a izdvojio tri bitna simbola: srpsko-francusko prijateljstvo, dužnost da se sećamo i bliskost Srba i Francuza, dok je Đura Četković uzvisio: "Nikad zaboraviti", da bi se voditelj ceremonije Dragana Pajović, u ime organizatora Saveza Srba Francuske, zahvalila svima koji su pomogli, koji su došli, koji nas cene i istinu vole.
Brojni venci
Na velikom memorijalnom skupu vence su položili: Ambasada Srbije (ambasador Rajko Ristić i puk. Miroslav Nikolić), Grupa prijateljstva Francuska-Srbija, Savez Srba Francuske, Opština Budva (Crna Gora), Železnice Srbije, Udruženje Tako de Lak, Nacionalni savez "Andre Mažino", u ime Udruženja veterana pri Ministarstvu unutrašnjih poslova Francuske i generalni inspektor Nacionalne policije Žan Pol Baće, Pjer Tranije (unuk generala Tranijea), Udruženja ANAC "Petar Prvi", Za negovanje tradicije 1918. (iz Srbije), Kraljevine Srbije i Srbija (Epon), Svesrpska zajednica Francuske, Čedomir Krasnić u ime grada Varena, KUD-ovi "Abrašević" i Biseri, Dopunska škola na srpskom jeziku i brojni pojedinci.
Odzvanjale himne
Ovako je skup rodoljuba videla učenica Teodora Stanisavljević (10):
- Najviše mi se dopalo kad smo pevali himnu, a i kad su viknuli: "Živela Srbija, živela Francuska". Došla sam da vidim junake iz Prvog svetskog rata. Dopada mi se, a ne znam kad ću opet doći.
Zahvalnost Esad-paši
Među 748 krstova nalazi se jedno muslimansko turbe, junaka Esad-paše Toptanija pred koji je Petar Pepi Petrović položio ogromnu saksiju cveća u znak zahvalnosti za odanost Srbima, a i sa simbolikom "vernost i zajedništvo dobrih ljudi".
Budući junak
Budući junak, tako je prijavio, biće Luka Mijatović (5), doterao se po vojnički, zastavu u ruku, a otkrio je da mu je tata Aleksandar samo pomogao da dođe na ovo mesto.
Prijatelj među prijateljima
Među zvanicama je veoma primećen bio pukovnik Žak Ogar, u trenutku kad mu je prišao naš najpoznatiji aktivista Mića Aleksić i zahvalio na istini kojom se bori za Srbe. Francuz mu je odgovorio:
- Mi prijatelji moramo ostati prijatelji.
Pukovnik Ogar je napustio aktivnu vojnu službu nekoliko meseci nakon što je kao komandant francuske specijalne jedinice 1999. doživeo surovo otrežnjenje na Kosovu i Metohiji. Prekaljenom vojniku bilo je dovoljno 12 dana da shvati koliko je bila lažna medijska crno-bela slika u kojoj su Srbi loši momci i agresori, a Albanci žrtve. Dobitnik je Ordena Sv. Save prvog stepena, zbog na svoju ruku donete odluke, da njegovi specijalci brane manastir Devič od OVK.
