NATO želi da pomogne zemljama Zapadnog Balkana u ostvarivanju ciljeva

Ocenjeno je da su napori država u regionu u pravcu članstva u EU ili NATO doprineli većem ekonomskom napretku, prosperitetu i stabilnosti, ali i omogućili pouzdanije okruženje za investiranje. 

Na panelu o regionalnoj bezbednosti i saradnji na Zapadnom Balkanu naglašeno je da je NATO politički faktor stabilnosti i da može omogućiti bolju saradnju zemalja u regionu.

Zamenik pomoćnika generalnog sekretara NATO-a za politička pitanja i bezbednosnu politiku Dzejms Apaturaj kaže da je opšti stav da je sada trenutak za jedan korak napred kada se radi o učlanjenju nekih država u NATO.

- Ovo je momenat za napred, postoji impuls, zamah i veća politička pažnja, kako u NATO tako i u EU - rekao je Apaturaj.

On je rekao da NATO, između ostalog, insistira na odgovarajućim standardima, ne samo u odnosu na oružane snage, već i korupciju i ukupno društveno okruženje, kao i da su dobrosusedski odnosi fundamentalni princip NATO.

- Mi nećemo uvezene probleme u NATO-u, članstvo u NATO-u znači da su zemlje prevazišle svoje poteškoće - rekao je Apaturaj i dodao da će severnoatlantska alijansa insistirati na ispunjenju tih standarda i da će u tome pomagati.

Apaturaj je istakao da postoje i tenzije i krhkost među susedima i unutar zemalja u regionu, političke tenzije nekad u vezi sa etničkim grupama, te ekonomski problemi i izazovi, kao i stalna briga u vezi sa spoljnim faktorom.

Član Upravnog odbora Atlantskog saveta Vladimir Čupić rekao je da je NATO politički faktor stabilnosti i da može omogućiti bolju saradnju zemalja u regionu.

- Brže prihvatanje članstva pojedinih zemalja u međunarodnim organizacijama, poput NATO, bi otvorilo put privrednom razvoju - rekao je Čupić.

On je naveo da svaka zemlja na Balkanu ima konflikte jedna sa drugom, da se u tim odnosima ide korak napred, nazad dva, te da postoje interesi i drugih igrača u pojedinim zemljama u regionu, odnosno da se na maloj teritoriji mešaju razni interesi.

Gordon Duguid, sa Nacionalnog obaveštajnog univerziteta u SAD, rekao je da zemlje Zapadnog Balkana mogu uz pomoć NATO i EU da uvrste među svoje prioritete rast, napredak i stabilnost.

To bi omogućilo dalju saradnju, i po pitanju terorizma, migracija i ostalih izazova koje zahtevaju jedinstveni odgovor zemalja i saveznika.

On je rekao da je pogrešan pristup po kojem zemlja koja prilazi nekoj organizaciji građanima govori da to mora da uradi "jer nas tera NATO ili EU", već zato što je to dobro za njihove građane.

- Da Švedska hoće da uđe u NATO, oni bi to uradili za dva dana, jer su ispunili sve uslove, zato što je to dobro za zemlju, za Švedsku -  rekao je Duguid i istakao da proces pristupanja nekoj organizaciji ne treba da traje kroz sukob, već zajednički rad.

Saradnik Instituta za humane nauke Ivan Vejvoda rekao je da sve zemlje regiona žele u EU, da sve sem Srbije hoće u NATO i istakao da su sve zemlje međusobno ekonomski zavisne i da moraju da sarađuju.

Kazao je i da su predsednici Srbije i Kosova pokazali političku volju i liderski autoritet da se uhvate u koštac sa tim problemom, ističući da je važno da brzo dođe do konačnog sporazuma Beograda i Prištine, kako bismo živeli normalan život i pokazali da je region stabilan, što je važno i za nove investicije.

- Čak i loš mir je uvek bolji od lošeg rata - rekao je Vojvoda.