Šta se zapravo dešava dok kijamo?
Svi spontano zatvaramo oči, kijamo u kontinuitetu ili pokušavamo da to sprečimo, ne razmišljamo šta kijanje izaziva, kuda odlaze bakterije... Baveći se ovim fenomenom naučnici su dali određena objašnjenja.
Kijamo jer je nozdrvama ponekad potrebno "resetovanje" kao kod računara. Pritisak koji prođe kroz nosne šupljine u trenutku kijanja izbacuje sve loše čestice nakupljene tokom disanja. Kijanje provociraju biohemijski signali koje šalju mikroskopske dlačice smeštene u ćelijama nosa.
Bakterije izbačene kijanjem kreću se brzinom od 160 km na sat. I gotovo niko iz okruženja ne može da im umakne, jer stižu na udaljenost i do 10 metara.
Zatvaranje očiju je prinudni refleks koji ne može da se kontroliše. U stvari, neposredno pred kijanje mozak šalje poruku da treba da zatvorimo oči.
U momentu kijanja čak i srce nekoliko sekundi usporenije radi, što, naravno, većina ljudi ne registruje. Usporeniji rad srca nastaje zbog dubokog udisaja neposredno pre kijanja, ali i zbog stimulacije nerava za vreme kijanja.
Kijanje nikada ne treba zadržavati ili insistirati na tihom kijanju, jer može da dođe do pucanja kapilara u očima, kao i problema sa dijafragmom. S druge strane, na nagon za kijanjem može da se utiče - dovoljno je protrljati nos, pritisnuti prstom kožu iznad gornje usne ili snažno izdahnuti kroz nos.
Uzroci kijanja su mnogobrojni: sunčeva svetlost, papir, hladan vazduh, biber, alergije...
Zanimljivo je da su neka istraživanja pokazala da svaka četvrta osoba kija u trenutku kada pogleda u sunce.