Hoće li se u Evropi formirati blok snaga koji nije naklonjen Srbiji?

Izbori za Evropski parlament (EP) se približavaju. Građani EU imaće priliku da se između 23. i 26. maja sledeće godine izjasne o 705 predstavnika u najvišem zakonodavnom telu Unije.

Poznati po slaboj izlaznosti, jer građani ne prepoznaju ovu instituciju kao važnu, najavljeni izbori za EP izazivaju veću pažnju od uobičajene zbog uspona suverenističkih stranaka širom Evrope.

Alternativa za Nemačku, austrijski slobodari, Nacionalno okupljanje u Francuskoj, beleže rast popularnosti, dok na istoku EU, u Češkoj, Mađarskoj i Poljskoj, suverenisti već drže vlast u svojim rukama.

Suverenističke stranke ne samo da beleže rast popularnosti u svojim državama, već pokušavaju da se organizuju i na nivou EU, kako bi na predstojećim izborima nastupile sa zajedničkom platformom.

Oni se, istovremeno sa rastom popularnosti, suočavaju i sa kampanjom koju protiv njih vode tzv. tradicionalne stranke, leve, liberalne i desnocentrističke orijentacije, koje su, s obzirom na uspehe koje suverenisti beleže, bile primorane i da stupaju u velike koalicije, kao i da prave neformalne saveze kako bi sprečile pobedu suverenista na izborima.

Podsećamo na primer Francuske, gde su se glasači tradicionalnih stranaka ne jednom udruživali u podršci jednom kandidatu tradicionalnih stranaka koji je prošao u drugi krug izbora, kako bi pobeda liderke Nacionalnog okupljanja Marin le Pen bila osujećena. Istu taktiku ove stranke mogle bi da primene i u EP - da se, bez obzira na ideološke razlike, udruže protiv suverenističkih stranaka. Na taj način, politika EU ostala bi nepromenjena, posebno prema Srbiji i Rusiji.

Dušan Proroković sa beogradskog Instituta za međunarodnu politiku i privredu smatra da ne treba očekivati da će suverenističke partije imati ključan uticaj na donošenje odluka EP, jer, kako kaže, neće pobediti. Ipak, one će ostvariti mnogo bolji rezultat nego na prošlim izborima i imaće veći uticaj.

- Ovo je samo jedna etapa u prekompoziciji evropske političke scene. Zbog toga ne očekujem da će EP menjati dosadašnju retoriku prema Rusiji u kontekstu donošenja odluka. U narednih pet godina, EP i EU baviće se unutrašnjim pitanjima - predviđa on.