Sreda 07.11.2018.
12:55
sputniknews.com

Zašto Karla del Ponte baš sad "ukida državnost" Kosovu?

EPA/Martial Trezzini
Karla del Ponte

Da li Srbija ima ikakvu korist od naknadnih priznanja?

Pre Karle del Ponte, razumevanje za "srpsku stvar“" pokazali su i pokazuju i bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri i britanski general Majkl Rouz, bivši komandant Unprofora u vreme rata u Bosni i Hercegovini. Naravno, po okončanju mandata.

Politički analitičar Cvijetin Milivojević kaže za Sputnjik da se većina "pokajnika", po odlasku sa najviših političkih funkcija na kojima "apsolutno lojalno i sa viškom adrenalina zastupaju antisrpsku politiku", bavi, po pravilu, nekim unosnim poslovima.

- I Montgomeri se bavi lobiranjem, pa, između ostalih, radi i za neke naše subjekte i nije gadljiv na novac, a ni Karla del Ponte nije gadljiva na novac. Ona se i pre nego što je postala glavna tužiteljka Haškog tribunala bavila unosnim poslovima u pravosuđu i to može da bude jedan od razloga, ali i ne mora da bude - kaže Milivojević.

- Njih, na neki način, nakon što odrade taj mandat, više ne veže ono što se zove apsolutna lojalnost naručiocu posla, bilo da su zastupali neistinu ili istinu, pa onda sada nešto mogu da kažu i za svoju dušu. Ali, realno gledajući, od tih naknadnih kajanja Del Ponteove nema nikakve vajde - ističe on.

Ona je, dodaje Milivojević, dok je bila glavna tužiteljka Haškog tribunala, mogla da utiče i na proces priznavanja Kosova tako što bi se postavio uslov da nema priznanja dok se ne uspostavi saradnja s Tribunalom koji bi istražio zločine koje je počinila OVK.

On podseća da je Karla del Ponte u međuvremenu postala "plodan autor", da "piše knjige i ispravlja krive Drine" i da čini sve ono što je morala da radi kao glavna tužiteljka Haškog tribunala.

Na opasku da britanski general Majkl Rouz, bivši komandant Unprofora, verovatno nije u nekim unosnim poslovima, a ipak menja stav prema Srbima, Milivojević pita šta je on učinio kao komandant Unprofora u BiH?

- Šta je učinio da olakša poziciju, na primer, jedne od zaraćenih strana, konkretno srpske strane u BiH. U vreme kad je on bio šef Unprofora i dalje su iz BiH išle poruke prema zapadnoj javnosti o Srbima kao agresorima na sopstvenu teritoriju, na kojoj vekovima žive - kaže on.

Milivojević dodaje da nama može biti lakše da kažemo: "Eto, i on to tvrdi", ali trebalo bi da budemo pragmatični.

- Šta je politička ili životna korist za srpsku stranu od toga što je general Rouz promenio stav?Kao i svaki narod, i srpski ima potrebu da mu neko prizna da je u nečemu bio u pravu, pa makar i od toga nemao koristi, ali pragmatični narodi i njihove elite više čine da u trenutku kad se donose političke odluke budu na strani onih koji ih donose - zaključio je Milivojević.

2019 © - Vesti online