Nemački desničari: Bravo za Kitarovićevu!
"Bravo: I Hrvatska i Češka odbijaju UN-ov pakt o migracijama!", naslov je teksta koji, uz fotografije nasmejane hrvatske predsedice, objavuje ovaj časopis, koji se, inače, smatra jednim od nezvaničnih glasila ekstremističke stranke Alternativa za Nemačku (AfD).
Pozivajući se na reči hrvatskog urednika Velimira Bujanca, koji je na svom Fejsbuk profilu objavio da Grabar-Kitarović odbija da potpiše Marakeški sporazum, "Kompakt" na svom portalu piše da je taj sporazum "štetan za sve nacionalne države" i da "Kolindino odbijanje nije iznenađenje".
Portal Index.hr piše da se to moglo zaključiti na osnovu prošlog pohvalnog članka koji je o Grabar Kitarović objavio ovaj ekstremistički portal.
"Kompakt" je, naime, objavio u septembru ove godine tekst o "zgodnoj plavuši koja je ostala verna svojim seoskim korenima", u kojem je hrvatska predsednica ta "zgodna plavuša" koja je vatreno navijala za hrvatsku fudbalsku reprezentaciju i koja ne propušta nijednu priliku za reklamiranje svoje male zemlje.
Pročitajte još:
* Kolinda zapevala sa hercegovačkim "kraljem dijaspore" (VIDEO)
* Kolinda ušla u svlačionicu i izgrlila polugole fudbalere Hrvatske (VIDEO)
U ovom novom članku, punom hvalospeva, Kitarovićevu opisuju kao "narodu blisku vladarku" o kakvoj "Nemačka u ovom trenutku može samo da sanja".
Kancelarku Angelu Merkel u istom kontekstu opisuju kao osobu koja "radije snima selfieje s lažnim azilantima umesto da se bori za svoj narod", i dodaju da bi trebalo da se ugleda na Kolindu "kojoj Hrvatska leži na srcu".
Index navodi da pohvale koje je hrvatska predsedica dobila u "Kompaktu" jasno ilustruju da je evropska ekstremna desnica smatra "svojom" političarkom i da se njena kampanja protiv Marakeškog sporazuma visoko ceni u takvim krugovima.
Marakeški dokument zapravo ima naziv "Globalni kompakt za bezbedne, uredne i regularne migracije" a kolokvijalno je nazvan Marakeški sporazum po mestu gde bi u decembru trebao da bude prihvaćen.
U strogom smislu reči, to i nije sporazum, već katalog raznih mera koje su države usuglasile, uz jasno navođenje da je to neobvezujući okvir za saradnju za svaku državu, što u praksi znači da svaka zemlja može da odluči šta želi, a šta ne želi da primeni iz dokumenta.