Ukrajina pokrenula "plan B" zbog izgradnje "Severnog toka 2"
Prema rečima Vitrenka, "Severni tok 2" će biti izgrađen uprkos naporima Ukrajine da se zaustavi njegova izgradnja, pošto nemačka vlada i biznis podržavaju projekat. Pri tome postoji mogućnost da se tranzit gasa preko teritorije Ukrajine u potpunosti zaustavi sa takvim razvojem događaja, priznao je on.
Vitrenko je dodao da je "Naftogas" već započeo realizaciju "plana B".
- Prvo pokušavamo da nadoknadimo finansijske gubitke. Već smo započeli novu arbitražu, gde tražimo više od 12 milijardi dolara, od kojih je deset faktički kompenzacija zbog toga što neće biti tranzita kroz teritoriju Ukrajine posle 2019. godine. Mi to već sada radimo, ali jednostavno kompenzovanje finansijskih gubitaka je, prvenstveno, rezervna varijanta. Ipak je prva, "plan A", očuvanje tranzita - istakao je predstavnik "Naftogasa".
Odgovarajući na pitanje o obećanjima nemačke kancelarke Angele Merkel da se sačuva tranzit gasa preko Ukrajine, Vitrenko je napomenuo da on ništa ne zna o ovim obećanjima i da Ukrajina nije dobijala jasne garancije od Evrope.
Kijev je više puta izjavio da želi da ostane tranzitna zemlja za ruski gas u Evropu. Trenutni ugovor za tranzit ističe krajem 2019. U vezi sa tim Ukrajina se snažno suprotstavlja postavljanju novih gasovoda koji zaobilaze njenu teritoriju.
Pri tome su u Ukrajini više puta razvijani planovi za suprotstavljanje realizaciji „Severnog toka 2“. Tako je u junu predsednik Ukrajine Petro Porošenko nazvao „Severni tok 2“ „apsolutno političkim projektom usmerenim protiv Ukrajine“ i objavio o planovima za stvaranje grupe u Evropskoj uniji
koja bi trebalo da zaustavi izgradnju ovog gasovoda. Formiranje ove grupe ostalo je kao nacrt.
Gasovod "Severni tok 2"
Projekat "Severni tok 2" podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Novi cevovod trebalo bi da bude izgrađen pored "Severnog toka". On će proći kroz teritorijalne ili isključivo ekonomske zone država duž obale Baltičkog mora: Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke. Ostalo je da se građevinska dozvola dobije još samo od Kopenhagena.
Protiv realizacije gasovoda se zalaže nekoliko država, a naročito Ukrajina, koja se plaši gubitaka prihoda od ruskog goriva i Sjedinjene Američke Države koje imaju ambiciozne namere za izvoz svog gasa u Evropu. Osim toga Letonija, Litvanija i Poljska smatraju da je ovo politički projekat.
Rusija je više puta pozivala da se gasovod ne posmatra kao sredstvo uticaja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, Moskva ovaj projekat posmatra isključivo kao ekonomski.