Silom prilika u nevolji
Ne može ništa da radi i zaradi, a pošto još nije ostvario pravo na penziju, on i njegova supruga Roza, koja takođe ne radi i nema penziju, jedva preživljavaju. Da muka i briga budu još veći, preti i opasnost da ostane i bez druge noge, zbog čega bi, po savetu lekara, trebalo da ode u Gamzigradsku ili neku drugu banju, ali Jono za to nema novca.
- Dok sam bio na nogama i u snazi, nekako smo se snalazili. Radio sam od jutra do mraka, zarađivalo se za nas dvoje. Ovako ne možemo da zaradimo ni za hleb, a kamoli za lekove, lečenje, ogrev, namirnice, invalidska kolica i sve drugo što nam je u ovom trenutku najneophodnije - priča Jonuz.
Nada se da će mu dobri ljudi iz naše dijaspore pomoći da nekako pregura prvu zimu bez noge i na štakama.
- Ceo svoj život, od 17 godine, radio sam kao pekar, mahom kao pomoćnik, a kasnije i kao majstor kod poznatih novopazarskih pekara i u Industrijskoj pekari "Polet", nikad nisam imao novca za svoju pekaru. Poslednjih nekoliko godina svojim kolima sam raznosio hleb po gradu i od toga smo živeli. Sa suprugom Rozom (Marković), poreklom iz Rumunije, u braku sam 32 godine. Nažalost, dece nismo imali. Sada sam nemoćan da bilo šta radim. Bog je hteo da ostanem bez noge, bolest, sudbina, ni sam ne znam šta se iznenada dogodilo. Samo Roza je uz mene, pazi me, pomaže i bodri. Ne znam šta bih da nje nije - žali se ovaj Novopazarac.
Naglašava da je, po nekakvoj svojoj evidenciji za 45 godina u raznim pekarama, pripremajući hleb, proveo više od 16.000 noći.
- Da bar penziju, makar i najmanju, imam sve bi bilo lakše. Mnogi mi nisu uplaćivali staž, pa još nisam ispunio ni jedan od uslova za penzionisanje. Kako trenutno stoje stvari, najbrže ću u invalidsku penziju, a do tada treba živeti - dodaje Jonuz.
Ovaj bračni par živi skromno u trošnoj Jonovoj kućici. Mnogo bi im značilo kada bi im dobri ljudi pomogli da kupe najneophodnije namirnice, ogrev i lekove za Jona, a posebno bi se obradovali kada bi uspeli da nabave invalidska kolica koja su Jonu preko potrebna, a koja u ovom za njega teškom trenutku nemaju šanse da nabave.
- Da ne bih opterećivao ruke i drugu nogu, lekari su mi savetovali da se više krećem u invalidskim kolicima.. Neka bolja bi mi omogućila da odem i na kafu sa prijateljima, ovako prikovan sam za kuću i postelju - naglašava Jonuz i unapred se zahvaljuje svima koji odluče da mu pomognu.
Nije bilo spasa
Jono kaže da ni u snu nije mogao pomisliti da će ostati bez noge. Nije imao nikakve bolove, nije bio ni pušač, ni šećeraš, odjednom mu je poplaveo palac koji je odmah amputiran. Kad je poplavela cela noga do kolena i ona je amputirana. Sad se bogu moli da mu ostane bar levica kako bi na štakama mogao da se kreće. Ako ode u banju povećale bi mu se šanse za spas bar leve noge. Plemeniti čitaoci "Vesti" koji mogu i žele da pomognu Jonu u vidu invalidskih kolica ili na drugi način, mogu stupiti u kontakt sa njim putem telefona na broj: +381818 54 43 i dogovoriti se oko načina slanja i dostave pomoći.
POZIV DONATORIMA
Ako želite da se uključite u neku od akcija Humanitarnog mosta, javite se na mejl adresu: hmost@frvesti.com. Dobićete adresu i broj telefona porodice kojoj želite da pomognete i dogovoriti se sa njima o načinu dostave donacije. Informacije možete da dobijete i od novinara Humanitarnog mosta na: +381 11 31 93 771 i +381 11 31 90 924.