Obračuni sa neistomišljenicima (1): Zločini u ime države
Nažalost, poslednjih godina sve češće smo svedoci "zločina u ime države". Eliminacija političkih protivnika je recept star decenijama, ako ne i vekovima. U periodima oštrih međunarodnih odnosa, kriza, diktatura, mnoge zemlje su pribegavale ovom metodu. Međutim, sa smanjivanjem tenzija u svetu, mislilo se da je to stvar prošlosti.
Poslednjih desetak godina dogodilo se nekoliko ubistava ili pokušaja ubistava, iza kojih se prema dokazima i izveštajima medija, nalaze države. Navodno iza smrti bivšeg agenta KGB i FSB Aleksandra Litvinjenka nalazi se Rusija. Zapadni političari optužuju Moskvu da je odgovorna i za pokušaj ubistva takođe bivšeg ruskog špijuna Sergeja Skripalja, proletos u Velikoj Britaniji.
Prema rečima Simona Tizdala, spoljnopolitičkog komentatora britanskog "Gardijana", smaknuća sa političkom pozadinom imaju dugu i mračnu tradiciju.
- Nestanak i ubistvo Džamala Kašogija, kritičara režima u Saudijskoj Arabiji je poslednji u nizu rastućeg broja slučajeva državnih kidnapovanja na stranoj teritoriji i zločina širom sveta. Zašto sve više vlada misli da mogu da prođu nekažnjeno? Nebriga za međunarodne zakone je jedan od najverovatnijih odgovora - objašnjava Tizdal.
Ova tmurna praksa počela je ubistvom bugarskog disidenta Georgi Markova u Velikoj Britaniji pre četiri decenije. Nažalost, nastavila se do današnjih dana.
- Jedan od bitnih momenata bio je u vreme Ronalda Regana, koji je potpisao tajnu direktivu, kojom je autorizovao CIA da kidnapuje osumnjičene teroriste - dodaje Tizdal.
Međutim, dok se ovakav način obračuna sa neistomišljenicima nastavio i proširio u vreme dok je predsednik SAD bio Džordž Buš mlađi, nakon terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001, ipak se ograničio na otmice i ubistva osumnjičenih terorista, prvenstveno pripadnika Al Kaide, po pustarama i vrletima Avganistana, Iraka, Jemena i drugih zemalja Trećeg sveta. Nikada u pitanju nisu bili sopstveni građani, niti oni koji su bili osumnjičeni za špijuniranje SAD za račun konkurentske države.
Tu je Amerika povukla jasnu liniju. Takođe, takve akcije nisu se sprovodile u zemljama takozvanog razvijenog sveta. Sve do ubistva Aleksandra Litvinjenka.
- Sve veća spremnost država da počine tajne operacije na teritoriji druge države, nije samo pitanje tih beskrupuloznih lidera. To pokazuje sve veći gubitak poštovanja za međunarodno pravo i generalna pravila igre - objašnjava Tizdal.
U globalizovanom svetu tajni je sve manje, sa povećanjem bogatstva nacija, trebalo bi i ovakvih srednjovekovnih metoda da bude sve manje. Međutim, ubistva u ime države su sve češća, kidnapovanja sve brojnija, u čemu prednjači Kina sa otmicama svojih disidenata. Očigledno bez straha od posledica ili sa proračunatom štetom na koju su spremni, različiti moćnici spremni su na osudu sveta, čak i sankcije, kako bi "isterali svoje".
Iako ubistva u ime države poslednjih godina nisu imala veliki korist za tu zemlju, jer su u pitanju obično nekadašnji špijuni ili disidenti, činjenica da su počinjena tim vlastodršcima je utvrđivala podršku. "Otpadnici" i potencijalni "neprijatelji" mogli su samo u strahu da posmatraju šta im se može desiti ukoliko se zamere velikim vođama. U 21. veku mnogi su mislili da su ovakve stvari postale izlišne. Međutim, očigledno su svi bili u zabludi.
Krvnike tehnologija lako otkriva
Ono što politička ubistva poslednjih godina razlikuje od ranijih, jeste što se vrlo brzo saznalo ne samo ko stoji iza njih, već i ko su direktni počinioci. Dok su to ranije bili bezlični agenti tajnih službi, čiji identitet nikada nije otkriven, sada je situacija drugačija. Naime, zbog razvoja tehnologije, a prevashodno interneta i informacija koje su na dohvat klika, te savremene forenzičke tehnologije, identiteti ubica poslatih u ime države, vrlo brzo su bili otkriveni. Možda oni koji su ih poslali i nisu želeli da se sakriju.