Subota 03.11.2018.
14:00
Sergej Kožul

Sa Ovčara i Kablara na pločnike Sidneja

Sergej Kožul
Slikar Radoš Stevanović

- Ovo mesto je za mene drugi dom - kaže Radoš dok ispija gutljaj kafe. - Ovde je moj atelje, ovde skiciram svoje buduće radove koje kasnije kod kuće razvijam i doterujem. Ljudi i njihova lica za mene su najveća inspiracija. Na njihovim licima život je ispisao bore, a one su ogledalo ljudskih sudbina, onoga što su proživeli, njihovih patnji i radosti.

Našeg umetnika odlikuje prepoznatljiv stil slikanja ljudskih figura koje izvodi uglavnom kroz ulje na platnu i u tehnici kreona. On oslikava svet koji su neki od kritičara nazvali "Debeo Univerzum". Na trenutno izloženoj kolekciji slika mogu se videti pejzaži iz Radoševog rodnih Miokovaca kraj Čačka, gde je proveo detnjstvo i koje je ostavilo trag na njegovo stvaralaštvo.

Sergej Kožul
 

- Detinjstvo je takođe moja velika inspiracija, kao i reči moga dede koje još pamtim. Vrlo rado se sećam svog sela, ljudi i njihovih zanata, kako prave burad, kace, violine... I sam pejzaž mog rodnog kraja, koji se savršeno uklapa među planinama Ovčara i Kablara, urezao se u moje biće i ima veliki uticaj na moj rad - objašnjava Stevanović.

Iz rodnog mesta Radoš je otišao za Beograd, gde je završio likovnu akademiju i magistarske studije 1979 godine. Još kao student likovne umetnosti Stevanović se upoznao za ikonopisanjem u srpskim manastirima Sopoćani, Mileševa, Studenica i Gračanica.

- U manastirima sam učio zanat od starih majstora, gledao kako se oslikavaju ikone i u njima dobijao nadahnuće za stvaranjem. U tim ikonama sam susreo drevno hrišćansko izražavanje vere, koje sam kasnije primenjivao u svom oslikavanju crkava - veli Radoš.

Naš sagovornik je oslikao deset crkava u Srbiji i jednu u Australiji - crkvu Svetog Nikole u Blektaunu.

 

Nakon Beograda, želja za znanjem i daljim usavršavanjem odvela ga je kao mladog umetnika na specijalizaciju u Oslo, na Norvešku likovnu akademiju. Konačno, Radoš se 1997. preselio u Australiju, u Sidnej. U svojoj novoj zemlji izlagao je na nekoliko izložbi kao pojedinac i zajedno sa ostalim umetnicima, na mestima koja su bila dostupna široj australijskoj publici. Jedna od njih bila je izložba sa aboridžinskim motivima u Redfernu.

Radoš ovekovečava ljude sa sidnejskih ulica, bilo da su čistači ili obični prolaznici. Trenutno radi na seriji slika pod nazivom Rukoveti, a jedna od njih je Starica koja radi kao čistačica cipela i može da se vidi na aktuelnoj izložbi u Njutaunu.

- Želeo sam da iskoristim svoje znanje i iskustvo i pomognem srpskom narodu koji se nastanio na "petom kontinentu". Volim kad sretnem našeg čoveka na ulici i popričam s njim.

 

Zato, ako ovih dana svratite u Njutaun, nemojte zaobići "Milk Bar". Tamo ćete verovatno sresti Radoša kako vredno skicira neko od svojih budućih dela. Ta dela, u njegovom prepoznatnjivom stilu, sigurno će ostaviti dubok trag kako u srpskom, tako i u australijskom slikarstvu.

Pažnja mladih

Upitan kako je publika prihvatila njegove radove na ovoj izložbi, Radoš ponosno ističe da je privukao pažnju mladih ljudi.

- Mlađa publika je sa oduševljenjem prihvatila moje radove. To je za njih nešto drugačije, nešto što do sada nisu videli.

Ikoni vratio stari sjaj

Radoš napominje da osim što oslikava svece koji se slave u srpskim domaćinstvima u Australiji, restaurira i stare ikone.

- Ikonopisanjem sam nastavio da se bavim i ovde u Australiji, tako da mnoge srpske familije u domovima imaju ikone koje sam oslikao. Jednom prilikom me je pozvao čovek poreklom iz Bosne. On je otišao u posetu u svoje rodno mesto koje je bilo pogođeno ratom i na spaljenom ognjištu je pronašao staru ikonu koju je doneo sa sobom u Australiju. Ikona je bila oštećena, ali na njegovo insistiranje prihvatio sam da radim na njoj i uspeo sam da joj povratim stari sjaj. Ta ikona i danas krasi njegov dom - s ponosom govori Radoš Stevanović.

 

 

 

2020 © - Vesti online