Al Džazira: Rusi mogu biti umorni, ali Putin ne može!
Da se izbori održe sada...
Naravno, ankete u Rusiji nužno ne odražavaju ravnotežu moći. Pa ipak, takav oštar pad je neverovatan razvoj, ne samo zato što Rusi, koji se sećaju kako su oštre kazne disidenti dobijali tokom sovjetskih vremena, često više vole o svojim liderima da pričaju pozitivno kada su upitani.
Putin je prvi put osigurao predsedničku poziciju 2000. na osnovu obećanja da će povećati životni standard i vratiti Rusiji status vodeće globalne sile. Srećom po njega, cene nafte su skočile. U međuvremenu, počeo je da radi na oživljavanju SSSR, pod drugim imenom ali slično zasnovan na protivljenju američkom globalnom vođstvu i demokratizaciji u zapadnjačkom stilu.
Od početka, Putin je koristio medijsku cenzuru da osigura svoj autoritet, pobrinuvši se da svaki uspeh - uključujući i porast cena nafte - bude pozdravljen kao njegov lični uspeh. Kao kad je predsednik ruske Dume Vjačeslav Volodin izjavio 2014. "Ako ima Putina - ima i Rusije; ako nema Putina - nema ni Rusije".
Pa ipak, do 2013, Putinov stepen odobravanja pao je na rekordnu vrednost - čak manje nego danas. Tako da je Putin uzeo veliko oružje, prvo metaforički a onda i doslovno.
U 2014, nakon što su ruski sportisti imali impresivan nastup na Zimskim olimpijskim igrama u Sočiju, Rusija je pripojila Krim. Putin je, objavili su državni mediji, ispunjavao svoje obećanje da će vratiti Rusiji njenu slavu.
Putinov stepen odobravanja porastao je na 85 posto. Ruske prodavnice su bile pune majica kratkih rukava sa natpisima kao što je "Hvala za Krim" i "Najljubazniji čovek". Za većinu Rusa, Putinov autoritet je bio neosporan. Ako je njihov predsednik podržao politiku ili odluku, Rusi su je spremno prihvatili, koliko god inicijalno bila nepopularna.
Međutim, dugoročne posledice su bile oštre, zbog strogih sankcija Zapada u odgovoru na pripajanje Krima. Kao rezultat tih sankcija, vrednost rublje pala je upola u odnosu na dolar, inflacija je porasla, a ruska domaćinstva koja kupuju struju i životni standardi su pali.
Pobuna penzionera
Krajem prošlog leta, osiromašena ruska vlada bila je prisiljena da podigne starosnu granicu za penziju - što je potez kojem se protivilo 90 posto populacije. Čak ni hitni televizijski apel od strane Putina nije mogao da osigura širu podršku.
Štaviše, uprkos Putinovoj podršci, vladajuća stranka Ujedinjena Rusija pretrpela je retke izborne promašaje na dalekom istoku Rusije. Predstavnici nacionalističke antizapadnjačke Liberalne demokratske stranke porazili su kandidate Ujedinjene Rusije u drugom krugu guvernerskih izbora u regionima Habarovsk i Vladimir.
Neki stručnjaci tvrde da izborni porazi Ujedinjene Rusije odražavaju vrstu "umora od moći". Ali činjenica ostaje da dok je stanje prosečnih Rusa pogoršano - a bogatstvo Putinovih prijatelja raste - proklamacije o ruskoj veličini počele su da zvuče prazno. Građani se sada pitaju koliko je zaista snažna pozicija Rusije.
Ali ako nas je 18 godina Putinove vlasti ičemu naučilo, to je da njegov opadajući stepen odobravanja nije dobra vest ni za koga. Rusi mogu biti umorni, ali Putin nije. I ako on oseća da mu autoritet slabi, mogao bi uskoro odlučiti da je vreme za još jednu pobedu na račun drugih, zaključuje Al Džazira.