Bitke sa orasima

Igrač kome pođe za rukom da ubaci najviše oraha postaje kadija, i može da pokupi orahe onom ko je ubacio najmanje. Kada u drugom krugu neki igrač ubaci više oraha u rupu nego što je kadiji uspelo, onda kadija mora da mu da onoliko svojih oraha koliko je ovaj ubacio, i taj, naredni kadija stiče pravo da osvaja tuđu "municiju".

Slično se igrala i "igra nabace", samo što su se tu povlačila dva pika, mali, bliže rupi, i veliki, znatno dalje. Svi igrači najpre gađaju rupu sa velikog pika, i to samo sa po jednim orahom. Koji igrač ubaci orah u rupu, ili ga najbliže do nje dovalja, ima pravo da pokupi sve orahe koje su ostali igrači bacili. Potom ima pravo da i dalje ubacuje, sa malog pika. Koliko oraha ubaci, toliko oraha ima pravo da uzme. Drugoplasirani igrač, koji je posle prvog najbliže sa velikog pika svoj orah dognao ka rupi, gađa u rupu ostalim bačenim orasima.

Siromašna deca koja nisu imala orahe, za ovu igru bi nakupile okolo koštice ob breskvi, pa pa se sa njima igrale. Tada bi se ove, igraće koštice zvale škrge, a po njima i cela igra.

S orasima se igrala i kupa, tako što se sagrade na zemlji kupe od po četiri oraha i postave u krug, u razmaku po tri prsta. Sa belege, udaljene desetak metara, igrači pokušavaju da pogode ove kupe kupcem, velikim i tvrdim orahom. Ko kupu obori, taj nosi orahe, a kupac se ostavlja na onom mestu gde se zaustavio. Kada se svi izređaju, onda onaj igrač čiji se kupac najdalje odvaljao od kupa, udara prvi sa tog mesta, pa šta obori, nosi.

Ako šta ostane neoboreno, gađa sledeći po udaljenosti kupca. Igrač čiji je kupac najbliži kupama naziva se čunjalo, i on ima pravo da odnese sve neoborene kupe koje ostanu kada se svi igrači izređaju u gađanju. Za to vreme čunjalo sedi kraj kupa i peva: "Daće bog čunjalu, čunjam što učonjam". Šeha se igra isto kao i kupa, samo što oni igrači koji nemaju dovoljno oraha, postave na metu samo jedan orah, pa ga gađaju.