Loše prognoze, šta će biti sa rastom?

Predviđanja su da će u narednoj rast biti 3,2 procenta, što je smanjenje u odnosu na majsku prognozu za 0,1, odnosno za 0,3 posto, respektivno.

U ažuriranom izveštaju "Regionalne ekonomske perspektive", objavljenom danas na sajtu te finansijske institucije, navodi se da tri glavna trenda pogađaju spoljno ekonomsko okruženje regiona u kojem je aktivan EBRD, a to su: pooštravanje uslova finansiranja za tržišta u usponu, eskalacija trgovinskih sukoba i više cene nafte. 

Kada je reč o ekonomijama Jugoistočne Evrope, EBRD je za 2018. godinu najviše povećao projekciju rasta Srbije u odnosu na majski izveštaj, za 1,3 procentna poena na 4,2 odsto, a zatim Crne Gore - za 0,9 procentnih poena na, takođe, 4,2 posto. 

Prema procenama ovog evropskog kreditora, Albanija će u tekućoj godini zabeležiti privrednu ekspanziju od 4,0 procenta (+0,2 posto u odnosu na maj), dok je prognoza za Bosnu i Hercegovinu smanjena za 0,3 procentna poena na 3,0 odsto. 

Smanjena je i projekcija ovogodišnjeg rasta Makedonije za 0,5 procentnih poena na 2,0 posto, dok je za Kosovo povećana za 0,3 p.p. na 4,0 procenta. 

Hrvatsku, prema EBRD-u, u ovoj godini očekuje rast od 2,7 posto, kako je procenjeno i u maju, dok će rast bruto domaćeg proizvoda Slovenije ubrzati na 4,2 procenta (+0,2 p.p. u odnosu na maj). 

Zanimljivo je da je prognoza rasta Rumunije za ovu godinu smanjena za 0,4 p.p. u odnosu na prethodnu, na 4,2 odsto, a za narednu godinu je srezana čak za 0,6 procentnih poena na 3,6 posto. 

Projekcija rasta Bugarske je zadržana na ranije predviđenih 3,6 procenata.