Usrećiti radni narod, a ne gotovane i ugnjetače

"Tražim da radni narod bude svestan, složan i marljiv, pa da osnuje razna udruženja u svakom mestu, da postavi i utvrdi bratski savez seljaka i zanatlija - radnika, te tako da se udruženom snagom poradi na ostvarenju bar najprečih životnih potreba svega radnog naroda, koje glase ovako: Da opština mora naći rada svakome koji ga nema ili mu dati izdržavanje dok mu se posla ne nađe. Da vreme radnog dana bude ravnopravno svima državljanima, radnom narodu kao i gospodi i njihovim vlasnicima. Da se uvede progresivni danak, na svako nasledstvo i lutrijski dobitak, radi podizanja zanatlijskih, zemljoradničkih i industrijskih zadrugarstava. Da se sva deca radnog naroda na račun države izučavaju nauci i raznim poslovima do osamnaest godina svoga uzrasta. Da uživa potpunu slobodu verovanja ili nevjerovanja. Da svaki kapital služi na sreću svom tvorcu - radnom narodu, a ne gotovanima i ugnjetačima, kao što danas biva." (Vaso Pelagić, narodni učitelj i političar, 1895)