Inat plaćen 59 miliona evra
Da podsetimo, pre i posle hapšenja, tada premijer Srbije Aleksandar Vučić govorio je o Kosmajcu kao o najvećem narko-dileru u Srbiji.
- Svi se, bre, plaše i svi ćute o tome da ljudi iz policije i drugih službi imaju kontakte sa njim! Tražio sam udare na Kosmajca, ali to do danas nije urađeno - rekao je Vučić.
Nakon toga, policija i tužilaštvo su udarili na Kosmajca koji je posle Vučićevog obraćanja javnosti pobegao iz Srbije, pa je raspisana poternica. U pritvoru je proveo tri meseca, a izašao je uz jemstvo od 200.000 evra, te je na slobodi dočekao oslobađajuću presudu.
Preko leđa naroda
Ovo je samo jedan u nizu slučajeva u kojima se u medijima bučno najavljuje hapšenje različitih mafija, a sve ostane bez sudskog epiloga. Posle toga, optuženi tuže Srbiju i uzimaju enormna obeštećenja. Troškovi samog suđenja neretko budu višestruko veći od iznosa obeštećenja za pritvor, pa ceo slučaj košta državu desetine hiljada evra.
Te troškove ne plaćaju političari koji su na ovim hapšenjima podizali sebi rejting među biračima, već se one isplaćuju iz budžeta kojeg pune ionako siromašni građani. U poslednjih nekoliko godina, desetine miliona evra isplaćene su za različita obeštećenja osobama koje su bile mesecima ili godinama u pritvoru, da bi na kraju bile oslobođene optužbi. Boža Prelević, advokat i bivši koministar policije, kaže za "Vesti" da je problem u tome što je mnogo procesa poslednjih godina imalo političku pozadinu.
Sudovi poslednja odbrana
- Od početka se znalo da tužilaštvo ne raspolaže sa dovoljno dokaza da bi optuženi bili osuđeni. Međutim, kad izađe predsednik, premijer ili ministar i kaže da imaju nesporne dokaze da je neko kriv, time se vrši pritisak na tužilaštvo da pokrene te procese. Onda dođu oslobađajuće presude i građani kroz budžet Srbije moraju da plaćaju velika obeštećenja - objašnjava Prelević.
On dodaje da političari godinama na taj način zloupotrebljavaju tužilaštvo i sudstvo, a ne snose odgovornost.
- Može jedanput ili dva puta da se desi greška, ali ne 100 puta da se udari u isti kamen i da se račun isporuči građanima. Dobro je i što u većini slučajeva sudovi presuđuju prema dokazima, jer bi inače optuženi mogao da se žali Sudu za ljudska prava u Strazburu, pa bi odštete bi bile još veće - navodi Prelević.
Ubiše nas amateri
Prelević kaže da je potrebno je raditi na profesionalizaciji sudova, tužilaštva policije kako bi se sprečile zloupotrebe pravosuđa, za šta ceh plaćaju građani.
- Nas ubi neprofesionalizam. Ali, dok se Srbima to sviđa, pa glasaju za takve vlasti ili ne izlaze na izbore, dotle će i da plaćaju, a političari će da se obračunavaju preko njihovih leđa. Mi Srbi mislimo da treba neko drugi za nas da se izbori za pravnu državu - objašnjava Prelević.
Ceh i za zastarelost
Predugo trajanje sudskih postupaka jedna je od najvećih boljki pravosuđa u Srbiji. Prema podacima iz izveštaja Beogradskog centra za ljudska prava, samo u Prekršajnom sudu u Beogradu 2016. godine zastarelo je 35.468 predmeta, u Novom Sadu 6.983, Nišu 6.611, a u Kragujevcu 3.917 predmeta. To je čak 30 odsto predmeta koji su u radu u navedenim sudovima. Nakon zastarenja, optženima se više ne može suditi, a građani Srbije plaćaju ogromne iznose na ime troškova postupka.
Bačena dva klinička centra
Zbog oslobađajućih presuda na ime odšteta i troškova krivičnog postupka, prema podacima do kojih su došli mediji, iz budžeta Srbije u periodu od 2016. do 1. jula 2018. godine isplaćeno je više od sedam milijardi dinara, odnosno oko 59 miliona evra. Poređenja radi, rekonstrukcija KC Niš koštala je 30 miliona evra. Za poslednje četiri godine, iznosi koje Ministarstvo pravde isplaćuje za obeštećenja zbog neosnovanog pritvora i presude uvećali su se 13 puta.
2016. 22 miliona evra
2017. 22 miliona evra
januar - jul 2018. 15 miliona evra
Rekorderi iz stečajne mafije
Među rekorderima po odšteti su i okrivljeni iz takozvane stečajne mafije. Oni su posle 12 godina oslobođeni, pa je iz budžeta Srbije i s računa suda isplaćeno rekordno obeštećenje. Reč je bila o njih čak 35, od kojih su neki u međuvremenu preminuli ili počinili samoubistvo. Tako je u jednom trenutku račun Višeg suda u Beogradu bio blokiran nalogom za isplatu čak 2,52 milijarde dinara, odnosno oko 21 milion evra, na ime sudskih troškova za 22 pravosnažno oslobođena člana stečajne mafije. Takođe, na ime neosnovanog predviđeno je da im se isplati oko 50 miliona dinara (oko 433.000 evra).
Okrivljeni u ovom slučaju, koji je pokrenut još 2006. godine, mogu da vode i parnice protiv države zbog nematerijalne i materijalne štete, poput povreda časti i ugleda, duševne boli i izgubljenih zarada. Među njima su bivši sudija Goran Kljajević, zbog ovog postupka 12 godina nije primao platu predsednika Trgovinskog suda, i sudija Delinka Đurđević. Sve te zarade moraće da im budu isplaćene.