Bez njih nisu mogli ni SSSR ni SAD, a sad su uništeni
Šećer je činio najveći deo ukupnog kubanskog izvoza. Ali je propast kubanskog velikog brata Sovjetskog Saveza, ključnog i gladnog kupca, promenio sve. Na to su se kasnije nadovezao izostanak ulaganja u seme, gnojivo i pesticide. Tačka na i bila je sezona razornih uragana.
Kuba je početkom 90-ih godina prošlog veka proizvodila osam miliona tona šećera godišnje. Decenijama posle zaustavila se na dva. Tada je šećer činio gotovo 75 odsto kubanskog izvoza. Do 2015. udeo je pao na 13 odsto.
U septembru prošle godine zemlju je poharao uragan Irma, koju je sledila duga kišna sezona. Šećerna trska teško je nastradala. Zbog čega Kuba sada uvozi šećer iz Francuske.
Kubanski je šećer smeđkast. Francuski se dobija od šećerne repe pa je bele boje, a zrnca su pravilnija.
"Vrlo je dobar, vrlo sladak, nije neka razlika. Osim boje", kaže 40-godišnja domaćica Felicia Navaro.
Od 2001. do 2017. Kuba je iz Francuske uvezla samo tri tone šećera. U ova tri letnja meseca taj je broj skočio na 40.000 tona. Ponižavajuće za zemlju koja je bila najveći svetski proizvođač i jedan od najvećih izvoznika šećera, prenosi Poslovni dnevnik. Do 1960. jedan od najvećih kupaca kubanskog šećera bile su SAD. Kasnije su ih zamenili Sovjeti.
Do kraja godine Kuba će proizvesti samo 1,1 tonu šećera. To bi, naravno, bilo dovoljno za kubanske potrebe, ali zemlja mora ispuniti izvozne ugovore s Kinom.
Za iduću godinu predviđa se rast proizvodnje na 1,5 tonu, ali to je jako daleko od proizvodnje 80-ih godina prošlog veka. Kuba za to krivi poluvekovni američki trgovinski embargo.