Studenti oživeli Vukovo delo
Svečanost, u organizaciji Ambasade Srbije i Instituta za slavistiku bečkog univerziteta, otvorio je vicedekan Štefan Miler koji je istakao da je Vuk Karadžić ovim delom ušao u istoriju i da ne treba zaboraviti da pored nacionalnog značaja rečnik ima i inovativne aspekte jezičke nauke.
Ambasador Srbije u Austriji Nebojša Rodić istakao je da je Vuk Karadžić postavio visoku lestvicu svog rada, koja danas, u eri brzog saznanja i slabog znanja, retko ko može da dosegne.
"Da je napisao samo ovaj rečnik zaslužio bi da bude cenjen u istoriji srpskog naroda", podvukao je on.
Rodić je kazao da je Vuk za života posetio mnoge zemlje, upoznao mnoge narode, ali da je uvek bio privržen Srbiji kao svojoj domovini, čak i kada su ga odbacivali.
Istovremeno je podsetio da je bio diplomata kome bi i danas zavideli u Beogradu i Beču, da je bio mudar Srbin koji je znao da ceni prijatelje, ali i beskrajno tvrdoglav kada je trebalo da brani svoju ideju.
U programu učestvovali su i muzičari Dragan Đedović, Radmilo Petrović, Vedrana Kovač i Nataša Jošić, koji su izveli stare srpske pesme, od kojih su neke prevedene na nemački i ruski.
Svečanoj akademiji prisustvovali su i episkop austrijsko-švajcarski Andrej, predstavnici austrijskih institucija i srpske dijaspore.
I danas u centru pažnje
Prof. dr Boško Suvajdžić sa Filološkog fakulteta u Beogradu podsetio je da je Vuk Karadžića još 1813. počeo da skuplja reči iz naroda i naglasio da je "Srpski rječnik" živa starina srpskog naroda.
- Vuk je bio jedna od najmodernijih ličnosti svoga doba, a Beč tadašnji kulturni centar Srba. Danas je Beč primer otvorenog multikulturalnog grada i zbog toga u njemu obeležavamo veliku godišnjicu. Na međunarodnom kongresu slavista Vukov rečnik je bio u centru pažnje - naglasio je on.
BHS da ide u istoruju
Goran Bradić, ministar savetnik u Ambasadi Srbije, rekao je da svakog dana prolazi pored kuće u kojoj je živeo Vuk Karadžić i da se pita kako je čovek bez ikakve podrške uspeo da ostvari sve što je učinio.
- Pošto smo u Beču u gradu koji je imao tada ogroman značaj po Srbe u svakom smislu, mišljenja sam da su Vuk Karadžić i više od 100.000 Srba zaslužili da što pre srpski dobijemo kao izborni jezik u školama, da naša deca ne zaborave svoj jezik, korene. To je važno i da bi mogli da znaju savršeno nemački. "Bosansko-hrvatsko-srpski" kao nametnuto rešenje, koje ima malo veze sa jezikom, treba da ode u istoriju - poručio je on.