I "Koreni" nas dele!

Sve pomenuto bi moglo biti potencijalni odgovor na pitanje da li je u premijernoj epizodi serije RTS-a "Koreni", nastale po istoimenom romanu Dobrice Ćosića, scenarista Đorđe Milosavljević posegao za namernim izostavljenjem reči "naprednjak" u negativnom kontekstu.
Nije poznato ko je konkretno bio Kolumbo ovog "otkrića", ali je sve zakovitlano preko društvenih mreža. U seriji koja prati istoriju i propadanje srpske porodice Katić, sin Vukašin saopštava ocu Aćimu da će oženiti ćerku njegovog političkog neprijatelja.
Aćim, kojeg glumi Žarko Laušević, u neverici pita sina: "Liberala Tošića?".

Narodni krvopija

Većina gledalaca ništa tu nije videla sporno, ali su se neki oglasili tvrdnjom da u istom dijalogu u Ćosićevoj knjizi, Aćim sina pita: "Naprednjaka Tošića?". I kada od sina dobije potvrdu, nastavlja u šoku: "Moj sin da se oženi ćerkom mog najvećeg neprijatelja? Narodnog krvopije!".
Sve je na internetu potkrepljeno fotografijama stranice iz knjige, a kritičari kažu da su autori procenili da bi današnjoj vlasti reč "naprednjak" i te kako zasmetala, jer je dovedena u kontekst "narodnih krvopija".
I funkcionerka DS-a Gordana Čomić, koja ne stvaralaštvo ovog pisca, izjasnila na Tviteru. Ona je napisala da su izmene Ćosićevih rečenica, "da s' ne uvrede naprednjaci", falsifikat, udvorištvo i beščašće naspram kojih Dobrica Ćosić stoji kao literarna gromada".

"Njihovi" i "naši"

Scenarista Đorđe Milosavljević preko RTS-a je dao objašnjenje.

- Pomenuta scena iz romana postoji u dve verzije. Pričajući o ocu Vukašinove izabranice, u starijim izdanjima spominje se samo "Tošić", a u novijim i "Naprednjak Tošić". U replici u prvoj epizodi serije Aćim oslovljava Tošića sa "liberal Tošić". U nekim scenama iz sledećih epizoda, o Tošiću će se pak govoriti i kao o naprednjaku - odgovara Milosavljević, ističući da adaptacija proznog dela za televiziju podrazumeva brojne promene u zapletu i u dijalogu.

Ovaj slučaj je samo poslednji u nizu politizacije kulture gde se neretko mimo argumenata vodi rat "njihovih" i "naših", odnosno vlasti i opozicije. Dešavanja u Narodnom pozorištu u kojem glumci ustaju protiv smene uspešnog direktora drame i gde se honorarno angažuje plejboj devojka za promovisanje predstava, ili optužbe grupe autora da njihovi projekti ne dobijaju podršku Filmskog centra Srbije zbog političke nepodobnosti, samo su deo miljea u kom prosečan čitalac ne može najbolje da se snađe. Pogotovu ako nije ni "njihov" ni "naš".

Selo gori, a opozicija se češlja

Satirični portal Njuz. net sve je umotao u duhovito-satiričan prikaz prakse aktuelnog režima i njima poslušnih medija da se za sve ocrni opozicija.
"Bujošević (Dragan, direktor javnog servisa) najavio je da RTS sprema izmene i kada je u pitanju aktuelna repriza popularne serije "Selo gori, a baba se češlja". Naziv serije će od večeras biti "Selo gori zbog Jankovića, Jeremića i Đilasa, a oni se češljaju".

Preletač iz 19. veka

Ćosićev roman verovatno nikada nije bio u jednom danu toliko prelistavan. Mnogi su se oglasili, takođe sa fotografijama stranica knjige, da u njihovom izdanju nema odrednice "naprednjak", ni "liberal". Kod nekih postoji reč "naprednjak", u izdanjima od 2009. godine. Sve zavisi koje je izdanje u pitanju.

Samo u prvom izdanju "Prosvete" iz 1954. godine gosti kafane provociraju rečenicom "ti se gazda - Aćime udade u liberale", aludirajući na brak njegovog sina Vukašina i Tošićeve ćerke.
- Svakako nije reč o grešci, budući da je Vukašinov tast Todor Tošić bio liberal i naprednjak, odnosno prvak koalicije lojalne kralju Milanu. Aćim svakako mrzi Todora, i kao liberala i kao naprednjaka - objašnjava scenarista Đorđe Milosavljević.

Njemu za pravo daje i siže romana koji je deo lektire srednjoškolaca u Srbiji. Na sajtu lektira.rs navodi se rečenica da je omiljeni sin Vukašin "stigao kući kako bi oca obavestio da se ženi, i to ćerkom Aćimovog najvećeg političkog protivnika - liberala Tošića."

Dobra strana - ponovo učenje istorije

Ako postoji dobra strana kritizerstva filmskih i serijskih projekata, kao što je bio slučaj sa serijom "Senke nad Balkanom", "Nemanjićima" i sada sa "Korenima" onda je to motiv da se prisetimo nekih istorijskih lekcija. U slučaju serije "Koreni", čija radnja započinje sa događajima u 19. veku, gledaoci mogu da se podsete da su u parlamentarnom životu Srbije tri stranke s kraja pretprošlog veka bile glavni igrači na stranačkoj sceni - liberali Jovana Ristića, naprednjaci Stojana Novakovića i radikali Nikole Pašića.