Spas došao u pravi čas
- Gospođa iz Kanade koja mi je i ranije pomagala, a ne želi da joj se zna ime, poslala mi je 300 kanadskih dolara. To je jedna mila žena, koja kad me pozove uputi toliko lepih i nežnih reči koje dođu kao melem na moju ranjenu dušu. Toliko mi je dobrodošla ova pomoć da ne mogu rečima da opišem. Toliko sam zahvalna njoj i svim dobrim ljudima koji su mislili na mene. Da mogu stope bih im ljubila kuda koračaju - rekla je Rada Simić dodavši pomalo zabrinuto:
- Ono zbog čega mi je još ova pomoć toliko dragocena je i to što je nas 200 nedavno ostalo bez obroka iz narodne kuhinje. Jednostavno nemaju sredstava za sve naše potrebe. Taj jedan obrok me je mnogo puta spasao gladi, a sada sam ostala i bez toga. Što se tiče zdrastvenog stanja i dalje sam baš loše. Volela bih da živim još, ali zbog uslova života, stalnog stresa i teških bolova u kostima, ne znam kako ću da izguram zimu. Bila sam i do bolnice za skener i, iako je prvi stepen hitnosti, oni su mi ga zakazali tek početkom januara naredne godine, to vam je moja sudbina...
Ova nesrećna žena već više od decenije muke muči sa zdravljem, nemoćna da bilo šta promeni. Prvo je obolela od karcinoma bešike, koji se kasnije proširio na ostale unutrašnje organe, a kada joj je bešika odstranjena, kao i reproduktivni organi, na stomak joj je izvedena stoma. Borba za zdravlje i lečenje koje je tada morala da plati doveli su je u veoma tešku finansijsku situaciju, s obzirom na to da nema nikog svog. Pored toga ima brojne druge zdravstvene probleme sa kičmom, ali i sa visokim šećerom.
- Pre nekog vremena bila sam nekoliko dana i u bolnici, jer mi se stanje pogoršalo. Šećer mi je veoma visok, a uz sve druge bolesti koje imam, to je veliki problem. Iako sam sada na kućnom lečenju, ništa mi bolje nije. Kragnu moram stalno da nosim, jednostavno ne ide na bolje. Trpim jake bolove i dokle ću tako, samo Bog zna. Da nema "Vesti" i dobrih ljudi koji su razumeli situaciju u kojoj se nalazim, ne bi ni mene bilo - iskreno će Rada.
Činjenica je i da se njeni računi za komunalije konstantno gomilaju, a ona nema načina da sve plati. Penzija Rade Simić iznosi svega 110 evra, a kada joj se od toga oduzmu rate za dugovanje za struju i grejanje, njoj ostaje svega 20 evra da se snađe kako ume i zna. Živi u socijalnom stanu koji je dobila od opštine, a hranila se u narodnoj kuhinji.
Strah od budućnosti
- Većinu donacija koje dobijem dajem na račune. Tako živim kako umem i znam, što često i ne može da se nazove životom već pukim preživljavanjem. Poslednjih godinu dana pregurala sam samo zahvaljujući donacijama vaših čitalaca. Lekove uglavnom ne kupujem, iako su mi neophodni. Kada mi pretekne nešto novca, što je veoma retko, onda kupim lekove i nešto hrane. Sad kad sam ostala i bez obroka narodne kuhinje, ne mogu ni da naslutim šta me čeka - kaže nesrećna Rada.