Droga ubija i sa tribina
Ovo su samo neki od glavnih naslova u srpskoj štampi i u regionu poslednjih nedelja. Godinama se govori o nasilju na i van terena, a šta se nalazi iza toga pokušavale su "Vesti" da istraže u svojim izvorima u srpskoj policiji, gde ističu da nema političke volje da se spreče nasilje i kriminal povezan sa tim.
- Poslednjih godina sve je manje nasilja na i oko stadiona povezan sa navijačkim strastima, a više je u pitanju sukob kriminala. Vođe većine navijačkih grupa u Srbiji bave se pravim kriminalom, a podrška klubu im je samo zaleđe, odnosno mogućnost da dođu do političkih veza, te da preko navijanja sakupe pristalice i mladiće koji će se za njihov račun baviti kriminalom - nezvanično kažu u policiji.
Milan Lujanski (21), koji je pre tri dana ranjen na Novom Beogradu, bio je poznat kao navijač Partizana. Motiv napada na njega za sada nije poznat, ali je moguće da je u pitanju kriminalni obračun. On je svojevremeno uhapšen zbog tuče na derbiju Partizan-Crvena zvezda, kad je grupa huligana iz Hrvatske plaćena da dođe na derbi i izazove nerede.
Tada je priveden sa Antom Firićem iz Splita, koji je pod sumnjivim okolnostima prošle nedelje poginuo u Hrvatskoj, kada su ga navodno prijatelji izbacili iz vozila nasred auto-puta, posle čega su na njega naletela tri automobila i pregazila.
- Svi huligani u regionu su dobro međusobno povezani: srpski, hrvatski, crnogorski, bosanski. Nažalost, umesto podrške voljenom timu, jedan deo se bavi pravim kriminalom. Glavni poslovi su im droga i obezbeđenje noćnih klubova - dodaje naš izvor.
Frapantno je da je za prvih 10 godina od stupanja na snagu Zakona o nasilju na sportskim manifestacijama, beogradska policija privela 8.400 navijača zbog nereda i kriminala. Od tog broja, manje od pet procenata je osuđeno. Prema evidenciji beogradske policije, u glavnog gradu Srbije zabeleženo je oko 3.000 ekstremnih navijača.
Pre dve nedelje grupa huligana demolirala je noćni klub u beogradskoj Beton hali. Nekoliko je uhapšeno, većina je u bekstvu, a ispostavilo se da su u pitanju "viđeniji" navijači jednog beogradskog kluba.
- U pitanju je bio sukob između dve zavađene grupe navijača istog kluba. Jedna je držala obezbeđenje ovog lokala, a druga je htela da ga preuzme. Nisu se sukobljavali oko navijačkih pitanja, već ko će kontrolisati i obezbeđivati ulaz u noćni klub. Zašto im je to bitno i zašto se neke grupe bore da baš oni drže obezbeđenje popularnih klubova? Zato što onaj ko drži obezbeđenje odlučuje ko od dilera može da uđe u klubove gde se stotine, pa i hiljade mladih zabavljaju, te da prodaje drogu, kokain, amfetamine, džoint. Za to su odlično plaćeni, a rizik je gotovo nikakav. Iz tih razloga traje rat oko obezbeđenja najpopularnijih beogradskih klubova, ali i zagrebačkih, novosadskih i u ostalim većim gradovima - objašnjava naš izvor iz srpske policije.
"Mi ih hapsimo, oni ih puštaju"
Probleme sa huliganima država bi mogla vrlo brzo i lako da reši, naravno - ako bi htela, navode izvori iz policije.
- Većina ima političku zaštitu. Rade za vladajuće stranke, obezbeđuju im događaje, tu su kao vojska koja se može pozvati kad požele gde god može, gleda im se kroz prste. Prosto zaštićeni su. Mi ih uhapsimo, u roku od sat, dva stiže naredba da se puste. To je vrlo deprimirajuće za policiju - dodaje izvor "Vesti".
Jedan od najvećih problema koji je uticao da se huligani "okuraže" bio je nedostatak pravog sudskog sistema. Policija bi hapsila navijače koji prave nerede, pisala krivične prijave, ali bi se oni nakon svega nekoliko dana obično vraćali na ulice, a sudske presude kao po pravilu nisu postajale pravosnažne. Zbog nedostatka sankcija i pretnje zatvorom navijači su osetili da je država suviše slaba i mogu da rade šta hoće.
- Druga vrsta problema je i što u samoj policiji nema puno volje za borbom sa ovim problemima. Osim što nemamo želje da stalno hapsimo iste osobe i da ih posle nekoliko dana opet vidimo, a neke policijske starešine su negovale meku politiku prema sportskim huliganima. Jednom prilikom navijač je počeo da urinira po štitovima, na šta je tadašnjih komandir rekao ne da intervenišemo, nego da pomerimo štitove. Razlog je jednostavan. Mnogim policijskim komandirima obećane su dobre funkcije u sportskim klubovima nakon penzionisanja, a za vrlo visoke plate - kažu policajci koji često rade na obezbeđenju sportskih događaja.
Uvezani u celom regionu
Novinar Aleksandar Manasijev iz Skoplja se dugo bavi problemom navijačkih grupa u regionu.
- Ako su svuda u svetu navijači deo fudbalske kulture i tradicije, na Balkanu su oni deo političkog života. Slučajno ili ne, vruća tema u parlamentima balkanskih zemalja je tema skandiranja na tribinama. Navijači na stadionima postali su glasnogovornici ili produžena ruka političara.
Možemo slobodno da kažemo da oni odrađuju prljav posao za političare, bez razlike da li se radi o nasilju ili prostom prenošenju poruke - kaže Manasijev.
Analizirajući balkanske huliganske grupe, on je otkrio da je većina pod uticajem neke političke ili kriminalne grupe.
- Za razliku od njih, u Velikoj Britaniji, pre svega u Škotskoj, taj problem je danas, iako i dalje velik, u dobroj meri doveden u neki zakonski okvir. Sudski i policijski organi, verske zajednice i opštinska vlast svi zajedno rade na rešavanju ovih problema. Huligani u Velikoj Britaniji mogu da izgube pravo da idu na stadione i to je za njih najveća kazna. To je zapravo dokaz da se tamo radi samo o fudbalu, a ne o nekim drugim interesima, kao na Balkanu - objašnjava Manasijev.
Političari u strahu
Kontroverzni sportski novinar Dejan Anđus jedan je od retkih koji je govorio o saradnji političara i navijačkih grupa, koje su držali pod kontrolom i za obavljanje prljavih poslova.
- Problem je što navijači rade sa vlašću, oni navijaju kako im se kaže. Njih četiri, pet iz Crvene zvezde rukovode svim navijačima, ali oni su gomila plaćenika koji se bave krupnim biznisom. To su političke nagodbe, ako kažu: Postavite transparent protiv ovog, onda ga postave. Ako kažu: Skandirajte protiv onog, to i čine. Oni su gospodari kluba, imaju pajser brigade, ponašaju se kao komesari. Vlast ih se plaši i iz tog straha im izlazi poslovno u susret, praktično je reketiraju - tvrdi za "Vesti" Anđus.