Dojče vele: Dvoboj Rima i Brisela je počeo

Radi se o tome da se pokaže ko je tu gazda, ocenjuje analitičar Dojče velea Bernd Rigert.

- Populistička vlada u Italiji je doslovno bacila rukavicu u lice Evropskoj komisiji. Izazvala ju je na dvoboj s njenim neprihvatljivim budžetom. Komisija je prihvatila taj izazov i – sada počinje fiskalna i politička makljaža. Svađa o budžetu pretvara se u ogorčenu borbu za moć između Brisela i Rima. Iznenađuje to što se Evropska komisija odlučila za tvrd stav i po prvi put u istoriji zajedničke valute potpuno odbila nečiji predlog budžeta. Nije imala drugog izbora, smatra nadležni komesar Valdis Dombrovskis, jer su se populistički pokret Pet zvezdica i desničarska Liga skoro trijumfalno hvalili da njihov budžet, kojim se još više ulazi u dugove, svesno i s punom namerom krši pravila Evropske unije - kaže Rigert. 

U tesktu se napominje da postoji veliki rizik da će vlada u Rimu – koja ionako samo pazi na to kako će šta da utiče na domaću, italijansku publiku – krenuti u potpunu blokadu i prestati da bilo šta sluša. 

"Neće se dugo čekati na psovke na “birokrate u Briselu“ koje su zapravo krive za sve. Italijanski ministar finansija sad ima tri sedmice vremena da predstavi novi predlog državnog budžeta, bez novih dugova. Ako to ne uspe – a trebalo bi računati s tim da će se to dogoditi – onda Evropska komisija, u dogovoru sa drugim zemljama evrozone, mora da postavi stroge zahteve i da na kraju povede protiv Italije postupak zbog njenog državnog deficita". 

Prema rečima Rigerta, sve to će samo ići na ruku populistima u Rimu koji, bez obzira na bilo kakve činjenice, optužuju EU da je ona navodno kriva za osiromašenje Italije. 

- A tek tada se niko više neće baviti fiskalnim problemima te zemlje, njenim ogromnim dugovima i strukturnim slabostima. Sada se ide na sve ili ništa, sada se radi o tome da se pokaže ko je gazda. Evropska komisija poručuje vladi Italije da ne može uvek da važi samo “Italija na prvom mestu“, kako su to oni obećavali u predizbornoj kampanji, već da njen budžet i dugovi imaju evropske dimenzije. Italijani – i to ne samo populisti i desničarske svađalice – žale se pak na dvostruke standarde Evropske unije: na kraju krajeva, godinama su i Nemačka i Francuska, a i druge zemlje, kršile propise o državnom budžetu - dodao je on. 

Rigert kaže da to doduše jeste tačno, ali postupci protiv tih zemalja su u međuvremenu obustavljeni, jer se one drže propisa i mogu da se pohvale bitno boljim stanjem u svojim blagajnama od Italije, u čijim bankama je mnogo toga trulog. 

- Uprkos tome, teško se oteti utisku da bi evropski čuvari finansija možda bili blaži prema vladi u Rimu da tamo sede demohrišćani ili socijaldemokrate. Komisija želi da pokaže populistima i desničarima u Rimu ko je taj ko može da lupi šakom o sto. S druge strane, vlada Italije može da se sveti Evropskoj uniji na mnogim drugim područjima: da blokira odluke, da guši rasprave – bilo da je reč o migrantima, sankcijama protiv Rusije, Bregzitu ili budžetu EU nakon 2021 - ocenjuje se u tekstu. 

Kako navodi Riigert, sigurno je da su, "sa ovakvom vladom finansijskih i političkih kamikaza", okončane sve rasprave o reformi evrozone, o bankarskoj uniji ili o zajedničkim garancijama za štedne uloge. 

"Umesto toga – stagnacija. Uoči izbora za Evropski parlament u maju 2019, Evropska unija s takvom Italijom pruža neveselu sliku. Sada mnogo toga zavisi od reakcije investitora na međunarodnom tržištu novca: da li će oni da kazne Italiju i prestanu da kupuju njene državne obveznice?" pita Rigert. 

Šef evropskog spasilačkog fonda Klaus Regling, upozorava da ne bi trebalo širiti paniku: italijanske finansije su zapravo solidnije nego što se čini.

"On ne vidi opasnost od “zaraze“ na druge zemlje evrozone, odnosno – on to još ne vidi. 

Evropska komisija trebalo bi da, nakon ove grmljavine iz Rima, uradi ono što najbolje ume: da pregovara i dođe do nekakvog kompromisa. Veliko je pitanje samo da li su populisti iz Italije uopšte spremni da prihvate takvu ponudu", zaključio je Rigert.