"Kako Kosovo ima pravo, a Vojvodinu niko ne spominje?"

- Jer priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama Kosova - kazao je Dačić na zajedničkoj pres-konferenciji sa vicekancelarom Austrije Hajnc Kristijanom Štraheom.

- Principi? Neko kaže da ne treba otvarati Pandorinu kutiju. Pa što ste je otvorili kada ste priznali Kosovo? Mi želimo da je zatvorimo - kazao je Dačić i pozvao na realnost kada je reč o principima.

Osim predloga predsednika Srbije Aleksandar Vučić o razgraničenju, drugih predloga nema, podsetio je šef srpske diplomatije. 

- To je pitanje tog takozvanog razgraničenja. To još nije elaborirano. O tome se razgovaralo na nivou ideja. Ali su neke zemlje već u startu, ili neki pojedinci rekli da to nije prihvatljivo, podela granica, itd. Znate, mi veoma uvažavamo taj princip teritorijalnog integriteta, samo se postavlja pitanje od kada se taj princip primenjuje, jer priznaćete da nije baš logično da neko ko je priznao Kosovo i narušio teritorijalni integritet i granice Srbije sada govori o teritorijalnom integritetu i granicama kosova. Dajmo da budemo realni, da pričamo o principima - naveo je Dačić.

Podsetio je da Kosovo nije bilo federalna jedinica u bivšoj Jugoslaviji, već da je bilo provincija u okviru Srbije, isto kao i Vojvodina.

- Pa kako sada Kosovo ima to pravo, a Vojvodinu niko ne spominje? - upitao je šef srpske diplomatije.

- Ja se naravno ne zalažem da Vojvodina ide tim putem, ali je ovde (Kosovo i Metohija) reč o nacionalnoj manjini koja živi u drugoj zemlji. Ako vi dozvolite princip da neka nacionalna manjina može sama da formira svoju državu, bez dogovora sa državom u kojoj živi, o kojim mi međunarodnim principima više govorimo? - takođe je upitao Dačić.

Kada neko govori o opasnostima od razgraničenja i stvaranja etničkih država, šta je onda bio zahtev da Kosovo bude nezavisna država, nastavio je srpski ministar.

„O kakvim to etničkim principima govorite? U Prištini je 1991. godine živelo više od 40.000 Srba, a danas ih živi nekoliko stotina. U mom rodnom gradu Prizrenu, koji je u 14. veku bio glavni grad Srbije, 1991. godine je živelo više od 10.000 Srba, a danas ih živi samo 23. Što je 1999. godine, prema podacima Ujedinjenih nacija, proterano 230.000 Srba, a za 19 godina ih se vratilo svega 1,9 odsto. To niko nikada ne spominje. To etničko čišćenje Srba. Molim vas da to imate u vidu - naveo je Dačić.

On je dodao da isto tako treba znati da je u Sarajevu 1991. godine živelo više od 150.000 Srba, a da ih danas ima svega nekoliko hiljada, prenosi Tanjug.

U Hrvatskoj je 1991. godine živelo 560.000 Srba, a sada ih ima svega 180.000, istakao je Dačić. 

- Znate, ako se neko optužuje za etničko čišćenje i genocid, kako često optužuju Srbiju, valjda bi trebalo nas da ima više, a manje pripadnika drugih naroda koji su bili žrtve tog etničkog čišćenja ili genocida kako se govori. Podaci govore drugačije. Ja vas molim da to imate u vidu kada pominjete neke principe - zaključio je Dačić.