Turska ćud Milenkova
Vojvoda Milenko Stojković
Dok je uoči ustanka živeo u rodnom Kličevcu, a kasnije i u Požarevcu kao trgovac, Milenko se nosio po turskoj modi, ali je još živeo po srpski.
Imao je dobar brak u kojem su rođena tri sina i ćerka. Ali, čim se proslavio, najpre sečom dahija, čije je glave doneo u Beograd, a potom i u pobedi na Ivankovcu, počeo je da plaća danak slavi. A taj danak je često pretežak za većinu ljudi.
Vojvoda Milenko nije izmenio tursko ruho, ali jeste ćud. Pošto su ustanici krajem 1806. godine osvojili Beograd, mnogo turskih udovica, dece i haremskih žena ostalo je gladno, golo i boso. Vuk Karadžić je svedočio da su svi oni, nemajući kud, izašli na ulice da prose, i da ih je bilo toliko da se gradom gotovo od njih nije moglo proći.