Odliv para i pameti
Dok srpska dijaspora u zemlju unosi dve do tri milijarde evra, računica pokazuje da minimum milijardu iznesu diplomci čije studiranje u proseku košta oko 100.000 evra.
Više je nego zabrinjavajući podatak poslednjeg istraživanja Srbija 21, koji su "Vesti" objavile, da o odlasku razmišlja oko 450.000 mladih od 18 do 29 godina.
Emigracija je, inače, poprimila galopirajuće razmere, potvrđuju podaci OECD koje je za naš list izneo stručnjak za migracije Vladimir Grečić. On kaže da je od 2005. do 2014. u proseku u zemlje OECD odlazilo 31.000 ljudi.
- Taj broj je 2014. iznosio 57.000, 2015. rekordnih 60.000, a 2016. zbog pooštrene migracione politike na Zapadu otišlo je nešto manje, 44.000 ljudi - objašnjava ovaj stručnjak, uz napomenu da se ipak može reći da je bilo više odliva, jer u države OECD ne spadaju, recimo, Rusija i Ujedinjeni Arapski Emirati gde ide dosta državljana Srbije.
Prekookeanske zemlje, kako ističe, poslednjih godina uglavnom primaju obrazovane kadrove.
- Broj građana koji napuštaju Srbiju bio bi i veći, ali neke zemlje poput SAD i Kanade imaju oštriju selekciju pri prijemu.Tako je za odlazak u SAD stizalo 3.000 do 4.000 prijava, a odobravali su oko 1.000 ulazaka. Prošle godine su, recimo, dozvolili ulazak 1.500 ljudi, uglavnom obrazovanih, od čega je polovina već u Americi gde čeka odobrenje - priča Grečić.
SAD su, prema rečima našeg sagovornika, izračunale da ih obrazovanje od rođenja do završetka fakulteta po osobi košta oko 170.000 dolara, a podaci iz 2013. govore da je ta suma prešla 240.000 dolara i da im se isplati da prihvate najobrazovanije.
- Zbog odliva obrazovanih, mladih ljudi i Srbija će morati da uvozi stručni kadar iz drugih država - ocenio je profesor Vladimir Grečić.
Uz napomenu da školovanje lekara košta i više od 100.000 evra, nekadašnji rektor Beogradskog univerziteta Branko Kovačević ukazuje da Srbija za sada samo izvozi visokoobrazovane, jer ima dosta pametne dece, ali kako kaže, odlaze masovno, pa uskoro ni to neće moći.
- S druge strane, teško je da mi uvezemo kadrove, jer je borba na svetskom tržištu rada nemilosrdna. Nemačka traži milion radnika, pa je pitanje koliko možemo da budemo konkurentni - smatra ovaj profesor.
Ističe da je Srbija, od raspada nekadašnje Jugoslavije, za tri decenije izgubila odlaskom ljudi desetine milijardi evra i da je u veoma nezgodnom položaju.
- Uz bar 30.000 onih koju odu, a odlazi i više, još 30.000 više umre ljudi u Srbiji nego što se rodi, a na hiljade škola se gasi, jer nema đaka - naglasio je Kovačević kako smo nekada gubili manji grad veličine Paraćina, a danas nestane godišnje skoro duplo veći Kruševac.
Demografija crnja od Kosova
- Odliv mozgova iz Srbije i crna demografska slika su najveći srpski problem. Mnogo veći i od kosovskog koji se ističe kao broj jedan u Srbiji i to otvoreno treba reći građanima i maksimalno se angažovati na popravljanju situacije - kaže Branko Kovačević.
Jagma za inženjerima
Vladimir Grečić, objašnjavajući kako se u stvari vrši odabir obrazovanih, mladih ljudi iz Srbije, navodi da dve trećine "pokupi" severnoamerički kontinet, dok u zemlje EU ide trećina.
- Zapadne zemlje najviše traže najdeficitarnija zanimanja, elektroinženjere i informatičare koji rado idu u inostrane kompanije zbog daleko veće plate i mogućnosti napredovanja na osnovu svojih kvaliteta - pojasnio je ovaj stručnjak za migracije.