Katastrofa zbog profita

S druge strane, izgradnjom malih hidroelektrana reke se pregrađuju, sprovode u cevi, često presušuju nizvodno, a u ratu za profit od "zelene struje" najviše strada priroda, tvrde meštani Stare planine, koji su više puta protestovali kako bi sačuvali reke u ovom zaštićenom području. Razlog njihovog protesta je što je na teritoriji Stare planine planirana izgradnja čak 58 malih elektrana. Trenutno ih u Srbiji ima oko 120.

Dodatni razlog za zabrinutost je činjenica da Skupština Srbije nije prihvatila predlog Gorana Čabradija, predsednika Zelene stranke i narodnog poslanika, da se obrazuje komisija za utvrđivanje štetnih posledica izgradnje mini-hidroelektrana na područjima zaštićenih prirodnih dobara.

- Začuđen sam i šokiran! Ponovo, meni potpuno neshvatljivo, poslanici u Skupštini nisu prihvatili još jedan u nizu predloga koji idu u korist zaštite životne sredine - nije krio razočarenje Čabradi, nakon što je njegov predlog odbijen.

On kaže da ne shvata šta treba da se desi da bi prošla neka inicijativa koja ide u korist svih građana Srbije.

- Jasno mi je da ovo nikako ne odgovara određenim lobističkim grupama i pojedinicima koji žele samo profit i ništa drugo ih ne interesuje. Da li mi zaista čekamo elementarnu katastrofu pa da reagujemo? Ako se ovako nastavi, ta katastrofa je realna i veoma blizu. Neka je na čast svima koji glasaju za interesne grupe, a ne za sebe i svoju decu! I ne možemo da se ne zapitamo, u čijem interesu se donose odluke koje idu na štetu svih nas - rekao je predsednik Zelene stranke, ne imenujući nijednu lobističku grupu posebno.

On podseća da je zakonom najstrože zabranjena svaka gradnja u prirodnim rezevatima i zaštićenim područjima, da takva gradnja ugrožava prvenstveno čoveka, pa tek onda biljni i životinjski svet, a da sve to direktno doprinosi da se ljudi iz takvih područja iseljavaju. Iako Zavod za zaštitu prirode Srbije ne poseduje precizne podatke o lokacijama na kojima su bespravno izgrađene male hidroelektrane, za pojedine se pouzdano zna da su nastale bez njihove dozvole.

"Od onih za koje sa sigurnošću možemo konstatovati da su u kategoriji bespravno izgrađenih i koje značajno ugrožavaju eko-sisteme spadaju one u slivu Jošaničke reke i Barske reke. Svaka izgradnja i eksploatacija mini-hidroelektrana bez uslova i mera zaštite prirode može da ugrozi najpre vodene eko-sisteme, a stepen ugroženosti se značajno povećava usled negativnog kumulativnog efekta većeg broja hidroelektrana na jednom mestu", navode u Zavodu.

Masakr nad prirodom

Prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, upozorava da je u Srbiji planirana izgradnja čak 850 malih hidroelektrana, najviše u brdsko-planinskim područjima, na vodotokovima koji imaju neravnomeran hidrološki režim i uglavnom su u zaštićenim prirodnim područjima. On dodaje da bi, ukoliko bi na Staroj planini bilo izgrađeno 58 elektrana, hidrografska mreža bila uništena!

- Posledice po životnu sredinu bile bi katastrofalne i nepovratne, bez ikakvih koristi za stanovništvo. To bi bilo loše i po turistički potencijal ovog kraja, u koji ljudi dolaze zbog očuvane prirode, čistih reka i zdrave hrane. Stara planina je biser biološke, predeone i geološke raznovrsnosti Evrope i jedan od najvrednijih očuvanih prirodnih potencijala Srbije. Nažalost, Skupština Pirota nije pokrenula inicijativu o izmeni prostornog plana i uklonila poglavlja kojima se predviđa gradnja malih elektrana u zaštićenom području Parka prirode Stara planina - kaže dr Ristić.

On objašnjava da se male hidroelektrane grade teškom mehanizacijom, uz destrukciju korita reke i priobalja, što je fatalno po živi svet.

- Tokom malovodnih perioda vlasnici elektrana gotovo svu vodu usmeravaju u derivacione cevovode jer sa većom količinom vode proizvode više energije i ostvaruju veći profit. Na taj način korito ostaje suvo na deonicama od više kilometara - zaključuje prof. dr Ristić.

Ekološke izbeglice

Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta "Odbranimo reke Stare planine" kaže da "fizički neće dozvoliti da mašinerija uništi prirodu Stare planine".

- Ako bude potrebno, proglasićemo ekološku nezavisnost jer će naša zemlja, ukoliko se ovako nastavi, uskoro dobiti ekološke izbeglice koji će se seliti tamo gde ima pijaće vode, a koju oni ovde uništavaju. I ne samo ovde, reke koje su praktično nestale zbog takvih postrojenja broje se na desetine - ističe Jovanović .

Veći gubitak od proizvodnje

Prof. dr Ratko Ristić ističe da su gubici EPS prilikom prenosa električne energije od proizvođača do korisnika iznose oko 17 odsto. Ukoliko bi se smanjili za svega dva odsto, kako tvrdi, bila bi sačuvana količina energije koja eliminiše potrebu za derivacionim malim hidroelektranama.

- Treba napomenuti i da je Srbija najsiromašnija zemlja Balkana kada su u pitanju autohtone površinske vode, a upravo na ekološkoj i hidrološki najvrednijim rečicama započelo je sprovođenje masovne gradnje - upozorava Ristić.