SPC i raskol između Carigrada i Moskve: Kome se privoleti carstvu

Raskid Ruske pravoslavne crkve sa Carigradskom (Vaseljenskom) patrijaršijom odjeknuo je širom pravoslavnog sveta i doveo u nezgodan položaj mnoge sestrinske crkve, uključujući i SPC. 

U sporu koji se razbuktao nakon što je Carigrad priznao autokefalnost Kijevske patrijaršije u inat Mosvi, SPC je, prema izjavama crkvenih velodostojnika, odlučno stala na rusku stranu. 

Patrijarh srpski Irinej izjavio je ranije ove nedelje da je čin davanja autokefalnosti Krimu "slovom, stavom i duhom suprotan učenju i ustrojstvu" pravoslavlja. 

On je u intervjuu za Večernje novosti izrazio bojazan da će odluka Carigrada imati teške posledice i optužio tamnošnji Sinod za "pilatovsko pranje ruku". 

Istovremeno, vladika Amfilohije, član Svetog sinoda SPC, ocenio je da je ta odluka "nekanonska". 

SPC se pribojava i da bi Vaseljenska patrijaršija nakon Kijeva mogla da dodeli autokefalnost drugim crkvama koje je zatraže.

Ko sve traži autokefalnost?

SPC je u bivšoj Jugoslaviji praktično držala monopol nad svim pravoslavnim vernicima u zemlji. Međutim, otkad se Jugoslavija raspala, sve joj teže teže polazi za rukom da održi taj status, jer novonastale države teže da osnuju "svoje" pravoslavne crkve.

U Crnoj Gori od 1993. postoji Crnogorska pravoslavna crkva, zvanično registrovana kao nevladina organizacija. Ne priznaje je ni jedna kanonska crkva, ali ima podršku Kijevske patrijaršije.

CPC za sada vrši službu u nekoliko kapela na Cetinju i jednoj crkvi u Kotoru, ali ima pretenzije da preuzme sve crkve i manastire na teritoriji Crne Gore koje su u vlasništvu SPC.

Makedonska pravoslavna crkva - Ohridska patrijaršija osnovana je još 1959, kao autonomni ogranak SPC, ali je 1967. jednostrano proglasila autokefalnost.

Beograd ni druge kanonske crkve tu odluku nikada nisu priznale, ali makedonska država tretira MPC kao legitimnu. I ona, kao i CPC, ima pretenzije na neke objekte SPC, a spor opterećuje i diplomatske odnose između Srbije i Makedonije.

Hrvatska pravoslavna crkva vuče korene iz Nezavisne Države Hrvatske, kada je bila deo ustaških napora da izbrišu srpski nacionalni identitet. Pokušaj nekolicine aktivista da se HPC obnovi naišao je na protivljenje hrvatskih vlasti, koje već pet godina odbijaju da je registruju kao versku zajednicu. Broj vernika je zanemarljiv, ali HPCa i dalje uživa podršku dela hrvatske ekstremne desnice.

Moskva ili Hilandar?

Međutim, ukoliko bi SPC sledila Mosvu do kraja i raskinula sa Carigradom, platila bi visoku cenu. 

Njeni sveštenici ne bi više da borave u Hilandaru, jednom od najsvetijih mesta srpskog pravoslavlja, jer je taj manastir, kao uostalom i cela Sveta Gora, u nadležnosti Vaseljenske patrijaršije. 

- Postavilo bi se i pitanje razmene monaha između grčkih i srpskih manastira koje je trenutno vrlo intenzivno - kaže za BBC na srpskom Dalibor Đukić, koji predaje Crkveno pravo na pravnom fakultetu u Beogradu. 

Šta kažu vernici? 

Stoga, Đukić smatra da će kritike SPC na račun Carigrada ostati na verbalnom nivou, ali da konkretnih odluka neće biti. 

"Ruska crkva zasad ni ne traži od sestrinskih crkvi da raskinu sa Carigradom, već samo da iznesu stav". 

Pet razloga što je raskol u pravoslavlju važan 

Ruska crkva prekida odnose sa Carigradom 

On, sem toga, veruje da nova situacija neće dati krila pokušajima da se i u Crnoj Gori uspostavi autokefalnost. 

- Vaseljenska patrijaršija je izrazito neraspoložena prema takozvanoj Crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, jer je čoveka na njenom čelu, Miraša Dedejića, ta ista patrijaršija svojevremeno raščinila - ukazuje Đukić. 

Sa druge strane, on veruje da bi raskid Mosve i Carigrada mogao da ima i pozitivne posledice: na primer, da podstakne postizanje kompromisa između srpske i makedonske crkve. 

- Carigradski patrijarh može da pomogne da se pokrenu stvari - kaže on. 

U sporu između Moskve i Carigrada SPC je srcem uz Moskvi, ali noge su joj čvrsto na zemlji.