One su se vratile u Černobilj uprkos radijaciji
Marina Kovalenko sa svojim ćerkama Irinom i Olenom i porodičnim psom jedna je od njih. Marinina porodica ima još nekoliko komšija, ali se mahom radi o starijim ljudima, koji imaju preko 70 godina.
Marina je s ćerkama spakovala stvari i preselila se u selo Steščina uprkos tome što tamo nema gotovo ničega, a udaljeno je samo 30 kilometara od černobiljske zone isključenja.
Njena kuća je u vrlo lošem stanju, podovi su truli, metalni radijatori su popucali, što nije bezazleno budući da tokom zime temperature padaju i ispod -20 stepeni. Imaju osnovne stvari poput gasa, struje i mobilnog signala, tako da mogu da pristupe internetu.
Na nesreću imaju samo spoljni toalet, a voda im je zagađena, pa moraju da je prokuvaju pre upotrebe.
"Radiation may kill us slowly, but it doesn't shoot or bomb us." A beautiful piece about families fleeing the war in eastern Ukraine to Chernobyl, where the land is cheap. Via @sarahrainsford https://t.co/tmYErcxAiw — Alec Luhn (@ASLuhn) 14. октобар 2018.
Kuće koje su u dobrom stanju u selu mogu da se kupe za oko 3.500 dolara, ali nema ih puno. Većina praznih domova napravljeno je od drveta i prodaju se uglavnom za manje od par stotina dolara.
Po dolasku u selo Marina je bila siromašna da bi sebi i ćerkama priuštila čak i jednu od tih jeftinih kuća.
Umesto toga upravno veće joj je ponudilo smeštaj u jednoj kući uz uslov da se brinu o starijem čoveku u kasnim fazama demencije. Kada je muškarac umro pre dve godine, porodica je nasledila njegovu kuću.
Sestre posle škole većinom pomažu mami u bašti i paze na životinje. Od države mesečno dobiju 183 dolara, što im je jedini izvor prihoda, tako da su primorani na uzgoj sopstvene hrane i držanje domaćih životinja radi mleka i mesa.
Marina i njene dve ćerke pobegle su iz Toškivka, grada u području Donbas na istoku Ukrajine zbog oružanog konflikta.