Srbija u svetlu Prvog svetskog rata (3): Napad sa tri strane

Prve savezničke pobede odnela je srpska vojska na Ceru i Kolubari i možda bi te fantastične pobede bila dovoljna opomena Beču da uspore s napadima na Srbiju, da posle savezničkog iskrcavanja u moreuzima i bitke na Galipolju nemački Generalštab nije shvatio da mora što pre da obezbedi komunikaciju prema svom savezniku Otomanskoj imperiji.

U suprotnom, Turska bi mogla da promeni stranu, pa su Nemci morali da oslobode dunavsku liniju transporta ka Istanbulu. Zato je poslat maršal Makenzen da napokon skrši otpor tvrdoglavih Srba.

Napadnuta s tri strane, Srbija nije imala mogućnosti da opstane. Tada je doneta dalekosežna odluka da se srpska vojska, vlada i kralj preko albanskih planina evakuišu na primorje, odakle su ih savezničke snage prevezle na Krf na oporavak i opremu. Ovakva situacija ostala je nezabeležena u istoriji ratovanja, pa čak ni evakuacije mnogih evropskih vlada i delova vojske u Drugom svetskom ratu iz zemalja koje je Adolf Hitler okupirao ne mogu da zasene ovakvo junaštvo.

Oporavljene i opremljene, srpske divizije su se pridružile britanskim i francuskim snagama, koje su posle poraza u Turskoj, prebacile u Grčku, uprkos protivljenju grčkog kralja, i tamo otvorile novi, Solunski front.

Odatle se dve i po godine kasnije krenulo u oslobađanje Srbije.

I tako je bilo 1. novembra 1918. godine, u rano nedeljno jutro, mesec i po dana posle uspešno probijanja Solunskog fronta, prethodnice Prve srpske armije vojvode Petra Bojovića, ušle su pobedonosno na konjima u prestonicu Srbije - Beograd. Time je jedna junačka epopeja, duga četiri godine okončana, a srpski vojnici su se pobedonosno vratili na rodnu grudu.

Stvorena nova Evropa

Ogromne žrtve koje je Srbija tokom Velikog rata pretrpela dovele su je u poziciju da rame uz rame sa velikim silama pobednicima učestvuje u stvaranju nove Evrope.